Raste uvoz svinjskog mesa i prerađevina

121

Uvoz mesa i svinjskih prerađevina, u prva tri meseca ove godine, povećan je za 50 do 60 odsto u odnosu na isti period 2021, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Veći udeo tog uvoza čine gotovi mesni proizvoda koji se uglavnom plasiraju kroz trgovinske lance koji posluju u Srbiji.

Neki od najvećih domaćih uzgajivača svinja nedavno su upozorili da je uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu. Naglasili su i da niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ.

Istovremeno u maloprodaji su cene mesa visoke, što je uticalo i na pad potrošnje.

– Poslednje tri, četiri nedelje nije bilo pomeranja na svetskom tržištu žitarica. Bio je jedan pik i tu je stalo. Stvar je u tome što mi trenutno nemamo dovoljno tovljenika jer su početkom godine farmeri odustajali od tova budući da je bila niska cena svinja, a visoka imputa, ambalaže, energije, zaštite… – rekao je za „Politiku” Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS.

On je naveo da čim nečega nema cena skače, dok farmeri u tom poslu nemaju neku ekstrazaradu, bolje je reći da nisu na gubitku. I u Evropi je slično, ali je verovatno klaničarima bilo isplativije da uvoze meso za preradu jer tako dobijaju čistu svinjsku plećku bez otpada i troškova u fazi klanja. Budimović je kazao da je prema zvaničnim podacima samodovoljnost Srbije za svinjskim mesom oko 90 odsto. U nekim trenucima u godini i manje, a da smo sada još više okrenuti uvozu kada ga nema dovoljno na domaćem tržištu.

Kraj ove godine biće ključan jer ćemo tada imati jasne podatke o stanju, recimo, ne znamo još tačne količine kukuruza koje ćemo imati na raspolaganju.

– Ne postoje brzi potezi u ovom sektoru. Država ne može da finansira ne samo proizvodnju svinjskog mesa već ni jednu drugu. Može samo da je podstiče. Zagarantovan otkup, dogovor proizvođača i klaničara bio bi rešenje. Ali to je rađeno i o tome se govorilo mnogo puta i pitanje je koliko je sprovodivo u praksi. Treba razmišljati da imamo potencijal za proizvodnju hrane, mleka i mesa, a to je sad broj jedan u celom svetu. Imamo realnu šansu ne samo da pokrivamo sopstvene potrebe već da budemo zaista vrlo bitan faktor u proizvodnji hrane. Poslednji je trenutak da se to iskoristi – naglasio je Budimović.

Upitan kolika je moć klaničara, odnosno industrije budući da su proizvođači nedavno taj sektor optužili za ucene i obaranje cena, odgovorio je da je situacija takva da ko god se bavi tim poslom, ako nađe jeftiniju sirovinu, kupiće je i u tome nema ničega spornog. Kao i u svim drugim sektorima.

– Treba napraviti ambijent da naša proizvodnja bude konkurentna, kvalitetna i u kontinuitetu i da je očuvamo. Jer doći će vreme kada će mleko i meso biti u centru pažnje, kraj godine je krajnji rok. Zaista moramo svi sa svojih pozicija da uradimo sve što je potrebno, naravno u realnim zahtevima – naveo je on.

Dodao je da bi bilo dobro propisati paritete i za taj sektor kao što je urađeno i za druge proizvode.

Smatra da je inicijativa „Otvoreni Balkan” dobra prilika, posebno za svinjsko meso, ali je potrebno da imate sirovinu i zbog toga je pokretanje primarne proizvodnje ključno. Godišnja proizvodnja svinjetine u Srbiji je oko 300.000 tona što je u principu dovoljno za domaće potrebe, napominje Budimović. Problem je što je u godinama pandemije potrošnja bila smanjena jer nisu radili turistički i ugostiteljski objekti. Taman kada je krenula da raste sada imamo sukobe u Ukrajini i neki nivo potrošnje kao pre pandemije.

– Nužno je da očuvamo proizvodnju, da se stočarima omoguće svi benefiti, od zakupa državnog zemljišta pa do ostalog, možda i poreskih oslobađanja ili smanjenja dažbina – rekao je Nenad Budimović.

Stočari su nedavno upozorili da su proizvođači i klaničari nekada delili zaradu od prodaje mesa, ali da sada ta industrija legalno prisvaja zaradu proizvođača, dižući maloprodajne cene i ucenjujući proizvođače otkupnim cenama. Smanjenje domaće proizvodnje, smatraju, uticaće na dalji rast cena u maloprodaji iako je potrošnja mesa po stanovniku poslednjih godinu, dve smanjena za oko 20 odsto.

Da se poremećaji na globalnom tržištu mesa mogu očekivati ukazuje i poslednji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu, prema kom pšenica i meso živine i dalje poskupljuju. Stručnjaci zato predviđaju da će u ovom sektoru stočarstva doći do najvećih promena i da kriza tek predstoji.

Izvor: Politika

Foto: Envato, Freepik


reklama