Klimatska nesreća kakvu pamtimo godinama unazad vreba naše oranice. Suša koja pogađa jare useve, voćnjake, kukuruz, soju i suncokret pretvara rad godina u hazu, i ugrožava kako živote pojedinih domaćinstava, tako i budućnost srpskog sela.
U Subotici se, prema rečima Gorana Filipovića za protal Agrosmart, predsednika Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, kukuruz ne može očekivati, njive se preoravaju, rod suncokreta spao je na četvrtinu od očekivanog, soja daje tek 200–300 kg po hektaru, umesto obećanih dve tone. Pri tome, pšenica iako rodila, prodaje se po nižim cenama nego što bi trebalo.
Ovo nije samo zbrajanje gubitaka, ovo je alarm za sve nas: bez hitne podrške, mnogi će biti primorani da okončaju proizvodnju, a naredna setva će ostati samo san, ne stvarnost. Kao što su ratarima naglasili čelnici udruženja, bez finansijske injekcije koja obuhvata barem 300 € po hektaru poljoprivredne površine, biće dovedeni u situaciju da raskinu veze sa zemljom i rizikuju potpun kolaps svojih gazdinstava.
Potrebno je, navode ratari, da se, kroz validne mehanizme, obezbedi direktna pomoć poljoprivrednicima, bilo kroz novčanu podršku, refinansiranje postojećih kredita, subvencije za gorivo i semena ili druge vidove olakšica, kako bi se sačuvala proizvodnja i obezbedila naredna setva. Predlozi proizvođača usmereni su na očuvanje stabilnosti sela i poljoprivrede.
Predstavnici udruženja naglašavaju da bez finansijske injekcije u iznosu od najmanje 300 evra po hektaru postoji realna opasnost da brojni ratari odustanu od proizvodnje, što bi dugoročno ugrozilo ne samo njihova gazdinstva, već i snabdevanje hranom i opstanak ruralnih zajednica.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: Pixabay