Ratarima interesantniji suncokret i soja od šećerne repe

95

Nedavno je završena setva šećerne repe. Ima dosta njiva gde je već i nikla, prvo zahvaljujući toploj klimi, a sada i kiši.

Direktorka Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“ Olga Čurović kazala je za „Dnevnik” da prema podacima iz šećerana pod repom bi trebalo da bude ispod 35.000 hektara, ali da će se tačni podaci znati tek narednih dana.

– Postoji mogućnost da su ratari, iako su ugovorili setvu sa šećeranama, u poslednjem trenutku odustali od industrijske biljke. Zato čekamo konačne podatke iz šećerana – navela je Čurović i dodala:

– U svakom slučaju, površine pod repom mogu da budu najmanje u odnosu na proteklih 20 godina. Ali ako se uzme u obzir da svega četiri šećerane prerađuju šećernu repu (u Crvenki, Kovačici, Vrbasu i Pećincima, a bilo ih je više od deset), skup repromaterijal i gorivo, visoke cene uljarica i žitarica, nisu se mogle ni očekivati veće površine.

Prošle godine repa je zauzela, prema podacima „Industrijskog bilja”, 37.000 hektara, prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru, a digestija je bila dobra, čak 17 odsto. Proizvedeno je oko 340.000 tona šećera, a za domaće potrebe potrebno je oko 200.000 tona.

Zna se da je mnogo poljoprivrednika odustalo od setve i opredelilio se za druge kulture, bez obzira na to što su se sve do lane bavili industrijskom biljkom. Razlozi su dobra cena uljarica i žitarica i što sa upola manje truda, rada i ulaganja mogu da ostvare lepu zaradu.Po hektru je ovog proleća trebalo od 2.500 do 3.000 evra za setvu.

Zemljoradnik iz Crepaje u opštini Kovačica Sava Milošev setvu repe na 50 hektara obavio je 23. marta i već na oko 80 odsto površina seme je niklo.

– Malo sam otegao setvu, pet dana sam sejao, ali sam ugrabio lepo vreme kada je zemlja bila topla i sada, posle ove kiše, repa je krenula – kaže on.

Milošev objašnjava da je ovog proleća smanjio površine za trećinu u odnosu na lane, ali da je to učinio zbog skupe proizvodnje, dok za poslovnu saradnju sa šećeranama ima samo reči hvale.

– Izašli su nam maksimalno u susret u finansiranju setve – naveo je Milošev.

I Zemljoradnička zadruga u Kisaču posejala je repe na 50 hektara, što je manje nego lane kada je imala 150 hektara. Direktor zadruge Nikola Šćepančević kaže da pamti godine kada je zadruga imala repe i 300 i 400 hektara.

– Za setvu repe potrebne su sada državne subvencije, zbog skupog veštačkog đubriva, hemije, goriva i male cene šećera. Nikada nije bilo da kilogram šećera košta koliko i kilogram brašna, a sada se to upravo događa, obe namirnice su od 80 do 85 dinara. Svojevremeno je šećer bio skup i kupovao se i po pola kilograma, samo onoliko koliko treba domaćinstvu za kolače – rekao je Šćepančević.

Naveo je da je u Kisaču sve do ove setve bilo ratara koji su sejali repu, ali da je ove godine samo zadruga posejala ovu industrijsku biljki.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay


reklama