Posle pandemije virusa korona, svetsko tržište hrane suočava se i sa krizom u Ukrajini. Na domaće tržište preliva se inflacija sa drugih tržišta, a u problemu je i izvoz nekih proizvoda našeg agrara.
– Na već jedno koronom poremećeno i ranjivo tržište, evo nadovezuje se i rusko-ukrajinska kriza. To je važno zbog toga što su obe ove zemlje agrarne sile, jer njihov izvozni potencijal predstavlja bezmalo 30 odsto ukupnog svetskog izvoza – kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Tržište hrane (ali i energenata) će dodatno uzdrmati najava globalnih sankcija ruskog tržišta. Stoga, u narednom periodu možemo očekivati vrlo neizvesnu situaciju u pogledu lanaca snabdevanja i porasta cena.
– Bojim se da Srbija gubi polako to veliko tržište Rusije kada je izvoz voća u pitanju, pa će sada biti još teže plasirati robu na to tržište. Ova ratna zbivanja imaće neposrdane i promptne posledice i na naše tržište. Od početka ratnih sukoba, cene na svetskim berzama su rasle i do 5 odsto na dnevnom nivou. Bojim se da ćemo oboriti apsolutne cenovne rekorde od prošle godine, pre svega na tržištu žitarica, kukuruz je to već sada uradio (30din) – smatra Galetin.
Dodatno se komplikuje situacija u crnomorskom basenu što se tiče logistike, luke u Mariupolju i Odesi nisu u funkciji pa će luka u Konstanci biti verovatno preopterećena da ispuni sve zahteve. Dakle očekuje se ozbiljan poremećaj na tržištu žitarica.
– Sa inputima koje uvozimo (energenti i mineralna đubriva) vi praktično uvozite i inflaciju koja se ugrađuje u strukturu naše cene, a ono što najviše muči našeg proizvođača je neizvesnost i nepredvidivost kada ulazi u skupu proizvodnju (možda i redukovane agrotehnike) – zaključio je Galetin.
Izvor: RTV
Foto: Freepik, Pixabay
