Regenerativna poljoprivreda uvrštena je u nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026-2034. godine, saopštili su iz NALED-a i najavili da je u planu realizacija pilot projekata regenerativnih biodistrikta koji će okupiti proizvođače, eksperte, istraživače i kompanije u Srbiji.
Uvođenjem regenerativne poljoprivrede u zakonodavni okvir usvojena je, kako navode, i jedna od ključnih preporuka NALED-ove Sive knjige, a naredni korak za koji će se ova organizacija zalagati jeste obezbeđivanje direktne podrške proizvođačima, uključujući investicione podsticaje za nabavku opreme.
Nacrt nove Strategije ruralnog razvoja nalazi se u fazi javne rasprave koja je otvorena do 30. marta, a među ostalim merama izdvajaju se modernizacija pijaca, uvođenje elektronskog registra podsticaja, formiranje jedinstvene knjige polja i uvođenje premija za mleko po kvalitetu.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stana Božović istakla je na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu da je prehrambeni suverenitet ključno pitanje stabilnosti svake države, posebno u uslovima poremećaja na globalnom tržištu hrane i klimatskih promena.
– Srbija ima kapacitete da obezbedi hranu iz sopstvene proizvodnje, što u kriznim vremenima predstavlja naš najvažniji oslonac. Podržavamo male i srednje proizvođače i zadruge, ali i velike izvoznike koji doprinose konkurentnosti naše privrede. Kroz mere definisane Zakonom o podsticajima radimo na povećanju produktivnosti i održivom razvoju, uz unapređenje tržišta i jače povezivanje poljoprivrede i turizma u ruralnim područjima – rekla je Božovićeva.
Iz NALED-a ističu da poljoprivreda predstavlja jedan od ključnih stubova srpske privrede, sa više od pola miliona zaposlenih i godišnjim izvozom od oko pet milijardi evra.
Ipak, kako su naglasili, suočavanje sa degradacijom zemljišta, rastom emisija ugljen-dioksida i sve strožim zahtevima evropske zelene agende ukazuje da trenutni model proizvodnje više nije održiv.
Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović rekao je da je uz podršku Vlade Švedske sprovedena analiza domaćeg lanca vrednosti od njive do trpeze, koja je pokazala da više od 50 odsto emisija ugljen-dioksida potiče iz primarne proizvodnje.
– Istovremeno, primeri iz prakse potvrđuju da proizvođači koji primenjuju principe regenerativne poljoprivrede već pet do deset godina ostvaruju značajno povećanje organske materije u zemljištu, poboljšanje njegovog kvaliteta i zaustavljanje dalje degradacije. Posebno je važno da se već u prvoj godini primene ovih praksi emisije ugljen-dioksida na poljoprivrednom zemljištu smanjuju za 50 do 60 odsto – rekao je Krstović.
On je dodao da je, uz podršku Vlade Švedske u planu realizacija pilot projekata regenerativnih biodistrikta koji će okupiti proizvođače, eksperte, istraživače i kompanije i da je zato od velikog značaja što je resorno ministarstvo usvojilo predlog NALED-a da se regenerativna poljoprivreda zakonski prepozna, ali da su potrebni i dodatni podsticaji, kako bi se povećao broj proizvođača u Srbiji koji primenjuju održive prakse.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predstavili su ovom prilikom članovima NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivrede i druge novine koje se nalaze u njihovom resoru, kao što su nacrti zakona o bezbednosti hrane i zaštiti bilja.
Značajna novina u Strategiji je, kako ističu iz NALED-a, i izdvajanje oblasti hrane za životinje iz Zakona o bezbednosti hrane, koja će biti uređena posebnim propisom u skladu sa potrebom za jasnijom regulativom i boljom primenom, a usvajanjem tog zakona i podzakonskih akata, Srbija će u potpunosti uskladiti svoje propise sa EU regulativom.
Foto: NALED