Danas je veliki izazov sačuvati zdravlje zemljišta. Odgovor pruža regenerativna poljoprivreda koja ne teži samo očuvanju postojećeg, već i unapređenju zdravlja zemljišta. Polazeći od tih saznanja, tri pasionirana proizvođača borovnice su 2020. osnovali zadrugu „Takovo Berry“ sa sedištem u Gornjem Milanovcu, koja je vrlo brzo postala lider u regenerativnoj proizvodnji voća.
– Ideja za osnivanje zadruge u nama je tinjala dve godine i zahvaljujući neformalnoj grupi pasioniranih proizvođača visokožbunaste borovnice iz takovskog kraja nastala je zadruga. Cilj novonastale grupe bio je nabavka repromaterijala po povoljnijim cenama, razmena i nadogradnja znanja o tehnologiji proizvodnje i zajednički nastup na tržištu. Tada je to bio lep spisak želja, prilično komplikovan za sprovođenje u delo, ali da bi sve zaživelo, pre šest godina osnovana je zadruga „Takovo Berry“. Početak je bio skroman – kaže za „Poljoprivrednik“ Aleksandar Jelić, jedan od osnivača zadruge.
Danas zadrugu čini više od 50 kooperanata, a zasadi se prostiru na preko 70 hektara. Uglavnom su to manji, porodični zasadi sa veoma posvećenim proizvođačima. Područje koje zadruga pokriva ne obuhvata samo Takovo, već i Šumadiju i Pomoravlje.
Koje su glavne prednosti udruživanja proizvođača?
– Benefiti udruživanja su višestruki: optimizacija troškova proizvodnje, podizanje kvaliteta gotovog proizvoda, tehnička podrška tokom cele godine kroz obilazak zasada i stručne savete, obezbeđen plasman i na kraju finansijska dobit. Poverenje je glavna valuta u našim odnosima, kako sa kooperantima, tako i sa inostranim kupcima. To je nit koja nas povezuje.
Kako izgleda saradnja sa novim proizvođačima?
– Kada potencijalni partner izrazi želju za saradnjom, izlazimo na teren i analiziramo stanje zasada. Mapiraju se slabe tačke i na osnovu toga se postavlja strategija oporavka. Prva sezona je tranziciona, prati se primena saveta i ozbiljnost pristupa. Već tada se vidi da li postoji potencijal za dugoročnu saradnju.
Koje sorte dominiraju i kako obezbeđujete ujednačen kvalitet?
– Sorta djuk zastupljena je u oko 95% zasada u Srbiji, pa tako i kod nas. Prednost joj je rano sazrevanje i dobra tržišna cena, ali je zahtevna u proizvodnji. Ne trpi greške i teško je dobiti vrhunski plod bez precizne tehnologije. Daleko veći izazov je postići ujednačen kvalitet na više od 50 zasada, gde se borovnica gaji i u zemljištu i u saksijama, sa različitim tipovima supstrata i različitim kvalitetom vode. Glavni alati su znanje i analize zemljišta, lista i vode, koje daju precizne smernice za reagovanje.
Koliko su investicije u tehnologiju važne za konkurentnost?
– Konkurentnost se postiže isporukom onoga što tržište traži – vizuelno atraktivan, mehanički otporan plod koji može da izdrži 15 do 18 dana od berbe bez promene kvaliteta. Polovina tog rezultata zavisi od tehnologije proizvodnje, a druga polovina od pravilne berbe i brzog pothlađivanja. U izazovnoj 2023. godini, kada je zbog obilnih kiša i lošeg kvaliteta robe otkup u Srbiji praktično stao, „Takovo Berry“ je uspeo da plasira robu svojih kooperanata sa minimalnim odbicima.
Koliko su klimatske promene izazov?
– Veliki su izazov. Ekstremne temperature i obilne padavine podjednako ugrožavaju proizvodnju. Postoje protokoli koji amortizuju te ekstreme, ali bez stalnog praćenja i prilagođavanja nema stabilne proizvodnje.
Da li postoji garantovan otkup i cena?
– Otkup ne garantujemo, ali nikada do sada nije izostao, čak ni 2023. godine. Cena zavisi od brojnih faktora – završetka španske berbe, početka nemačke i holandske, zatim poljske sezone, vremenskih prilika kod nas i dinamike zrenja. Borovnicu izvozimo u više zemalja EU kao što su Španija, Belgija, Nemačka i Poljska. Gotovo celokupna proizvodnja ide u izvoz, dok se druga klasa uglavnom prerađuje u matični sok.
Kako se domaća borovnica pozicionira na tržištu?
– Srpska borovnica je do pre nekoliko godina imala izuzetnu reputaciju. Danas smo u srednjoj klasi, ali i dalje na dobrom glasu. Problem je što se pojavljuju nove sorte koje su po ukusu i krupnoći ispred djuka. Zahtevi stranih tržišta postaju sve stroži – smanjuje se broj dozvoljenih aktivnih materija i pesticida. Mi smo pre sedam godina počeli da smanjujemo upotrebu pesticida i uvodimo mikrobiološke preparate, pa smo spremno dočekali nove standarde.
Koliko je bezbednost proizvoda pod kontrolom?
– Pesticidi se koriste minimalno – dva tretmana fungicidima u cvetanju, insekticidi uglavnom ne. Često se dešava da na analizama nema detektovanih aktivnih materija. Posebna pažnja posvećuje se higijeni u berbi i brzom pothlađivanju ploda.
Kako vidite budućnost borovnice u Srbiji?
– U Srbiji je pod borovnicom oko 2.700 hektara, od čega je oko 1.000 hektara u zemljištu. Manje od 10% zasada je podignuto u adekvatnom zemljištu. Preostalih 90% ima ograničenja koja se mogu prevazići jedino regenerativnim praksama. Regenerativna poljoprivreda spaja znanje, nauku i prirodu. Rezultat je kvalitetan plod koji može da izdrži tržišnu utakmicu.
Poruka mladima koji žele da se bave borovnicom?
– Oprez i ozbiljnost pre svega. Potrebna je detaljna analiza izvodljivosti – finansije, zemljište, voda, vreme i radna snaga. To je proizvodnja koja traži punu posvećenost tokom cele godine. Bez dobrih partnera i jasne strategije nema stabilne proizvodnje.
Šta je ključ uspeha moderne zadruge?
– Timski duh i zajednički ciljevi. Kada se postavi jasna filozofija poslovanja i podela odgovornosti, ostaje rad, učenje i istrajnost. Poverenje se gradi delima, ne obećanjima.
Izvor: Tamara Gnip/Poljoprivrednik
Foto: Envato