Rekordan prinos jabuke, ali ne i cena

147

Naša zemlja imaće ove sezone iznad 1,3 miliona tona voća, od kojeg će jabuka biti najviše do sada, oko 530.000 tona, izjavio je za “Dnevnik” stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović.

– U proizvodnji jabuka dostigli smo ove jeseni istorijski maksimum – rekao je Keserović, navodeći da će jabuka biti za pet do šest odsto više nego u prošloj godini, ali da je trenutno niska cena jabuka naveliko, pa rod treba čuvati za zimu, kada su cene jabuka, kao i drugog voća više.

Profesor Keserović ističe da godina nije bila baš naklonjena voću i da su zbog toga prinosi na nekim voćkama niži, ali da će Srbija od izvoza voća ove godine ostvariti prihod od 590 do 600 miliona dolara.

– Bilo je izmrzavanja kajsija u ravničarskim delovima, zatim bresaka i krušaka, pa su prinosi tog voća bili niži za 20 odsto. Tokom sezone branja jagoda i trešanja bio je kišni period, što je, takođe, doprinelo da i ovog voća bude manje. Trešnje nisu mogle da idu u izvoz, jer su padavine pomerile sazrevanje za sedam do deset dana i umanjile veličinu ploda, ali je bilo dosta malina, borovnica, kupina koje su, osim dobrog roda, imale i visoku ino cenu. Takođe, imali smo i višanja i šljiva. Posebno ohrabruje što se voćnjaci pune šljivama požegačama, starom sortom, najboljom za pekmez, džemove, marmeladu i rakiju u industrijskoj preradi – istakao je Keserović.

Stručnjak za voćarstvo ukazao je na to da je za dobru zaradu potrebno imati hladnjače i udruživati se u zadruge radi boljeg plasmana na inotržište.

– Voćari su počeli to i da uviđaju jer je na ovogodišnjim konkursima za podsticaje u razvoju voćarstva čak 21 voćarska zadruga dobila novac radi unapređenja proizvodnje – predočio je Keserović.

Koliki je značaj udruživanja i posedovanje hladnjače, Keserović je naveo primer trenutnih tržišnih prilika koje ne odgovaraju voćarima koji imaju jabučnjake, a nemaju hladnjače.

– Sada kilogram jabuka naveliko košta svega 25 do 30 dinara i ti voćari imaju dve mogućnosti: da jabuke prodaju budzašto ili da ih ostave da propadnu. A da su se udružili i kupili hladnjaču, bili bi u boljoj situaciji, čuvali bi rod za višu cenu – naveo je prof. dr Keserović.

– Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog obradivog zemljišta, što je malo s obzirom na klimatske uslove i zemljišne uslove za gajenje voćaka – kaže za “Dnevnik” agrarni analitičar Branislav Gulan.

Poslednjih godina, navodi Gulan, ljudi prepoznaju voćarstvo kao granu poljoprvrede, koja je visokoproftiabilna.

– Pored znanja, zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplje prodati ako se udruže – napominje Gulani dodaje da su zlatne voćke Srbije borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje.

Naš cilj trebalo bi da bude, kaže, da jednoga dana imamo voćarsku zadrugu poput španskog gignata “Anekop“.

– Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja – zaključio je Gulan.

Izvor: Dnevnik

Foto: Freepik, Pexels


reklama