Prema procenama stručnjaka, ova godina mogla bi biti rekordna za šljivu, ali i za većinu voćnih vrsta u Srbiji. Ipak, suša i visoke temperature pomerile su početak berbe, usporile sazrevanje i na pojedinim parcelama uticale na veličinu i kvalitet ploda.
Voćarima dodatni problem predstavlja niska otkupna cena. U čačanskom kraju, jednom od najpoznatijih područja za proizvodnju šljive, trenutno se beru sorte stenlej i čačanska rana.
Iako su stabla dobro rodila, velika količina ploda ne znači nužno i dobru zaradu.
– Ove godine jedini problem je otkup, odnosno niska otkupna cena, koja ne može da pokrije ni troškove branja, a kamoli održavanja voćnjaka, prskanja i rezidbe. Sada je otkupna cena šljive između 20 i 25 dinara po kilogramu, dok je nadnica radnika oko 6.000 dinara – kaže proizvođač Ljubomir Todorović.
U Srbiji se oko 80 odsto proizvedene šljive preradi u rakiju, dok se deo roda suši, zamrzava ili prodaje kao svež.
– Veliki deo roda ćemo staviti u rakiju, pokupićemo rakiju. Nema račun da se plati. Mada, mogla bi ova kvalitetna šljiva i da se suši, dobra je i za sušenje – rekao je Todorović.
Srbija ima više od 50 miliona stabala šljive, a stručnjaci smatraju da bi veća prerada mogla da bude jedno od rešenja za plasman velikih količina roda.
– Sušena šljiva može biti jedno dobro rešenje za izlazak iz ovakvog problema, ne ove, već i svih narednih godina, da se jedan deo proizvođača preorijentiše na sušenje šljive, da idemo u tom pravcu i da se mnogo više propagira i sama potrošnja sveže šljive, i sveže i suve šljive – kaže Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Suša pred berbu mogla bi da smanji i udeo šljive prve klase, a time i mogućnost za ostvarivanje bolje otkupne cene. Stručnjaci zato smatraju da bi podsticaji trebalo da obuhvate i mere za ublažavanje posledica klimatskih promena.
Izvor: Euronews Srbija
Foto: Freepik, Envato