Retrovegetacija predstavlja pojavu nove lisne mase posle opadanja tokom jeseni i važi za štetan proces iz nekoliko razloga, jer osim što smanjuje otpornost biljaka na niske temperature, one u narednu sezonu ulaze oslabljene, daju niži prinos i osetljivije su na napade bolesti i štetočina. Takve voćke gube na kondiciji i nespremno će dočekati zimsko mirovanje koje im predstoji.
Odsustvo lisne mase u periodu posle berbe plodova je posledica visoke infekcije bolestima, kao što je šupljikavost lista koštičavog voća (Stigmina carpofila) ili pegavost lišća kod višnje i trešnje (Blumeriella jaapii). Naravno, i propusti u zaštiti, neadekvatan izbor i vreme primene fungicida, mogu da utiču na prevremenu defolijaciju kod koštičavih voćnih vrsta.
Zbog toga se proizvođačima preporučujuje da obilaze svoje zasade i, eventualno, utvrde prisustvo retrovegetacije. U zavisnosti od obima pojave lisne mase, zavisiće i dalje preduzimanje mera. Ako je retrovegetacija u manjoj meri prisutna, preporuka je da se rano u proleće (pre kretanja vegetacije), uradi intenzivnija rezidba, kako bi se voćka što pre oporavila od stresa i uspostavila fiziološku ravnotežu između rasta i rodnosti. Ako je retrovegetacija u većoj meri prisutna, trebalo bi lisnu masu orezati pre zime, a posle toga uraditi tretiranje bakarnim preparatima.
Izvor: dipl. ing. zaštite bilja Zoran Panajotović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije