Rezidba aronije

74

Rezidba aronije je agrotehnička mera kojom se obezbeđuje redovna i obilna rodnost kao i dobar kvalitet plodova. S obzirom na to da je aronija heliofitna biljka, rezidbom se reguliše insolacija krune i omogućava da ona bude ravnomerno izložena sunčevim zracima, tako da se ne dozvoljava da rodnost bude samo na periferiji već po celoj površini krune.

Rezidba za formiranje oblika

Rezidba za formiranje oblika žbuna izvodi se prekraćivanjem biljke na 2-3 pupoljka posle sadnje, najčešće u proleće. Od druge do pete godine uklanjaju se brojni jednogodišnji izbojci tako da ostane 3-5 bujnih svake godine. Time se formira žbun sa 12-20 izbojaka, na kojima su prisutne bočne grane i brojne rodne grančice.
Da bi se obrazovalo stablo, potrebno je zadržati samo jednu vođicu i prekratiti je na 40-60 centimetara visine. U prvoj godini dozvoljava se razvoj 2-3 bočna izbojka, koji će obrazovati prvi sprat krune.
U naredne tri godine formiraju se i ostali spratovi, tako što se svake godine orezuje centralna osa na visini od 40-50 centimetara od predhodnog sprata. U četvrtoj godini dobijamo stablo sa 12-15 grana.

Rezidba na rodnost

Rezidba na rodnost vrši se od pete godine, a obuhvata eliminisanje suvišnih izbojaka u žbunu, počev od onih najslabijih. Izbojci stariji od šest godina zamenjuju se bujnim jednogodišnjim. Kruna stabla proređuje se po istom kriterijumu.
Često je kod aronije rezidba ograničena samo na grane koje su oštećene, iscrpljene ili blizu tla, kao i na pojedine izbojke u cilju održavanja veličine žbuna.
Aronije rađa 20-30 godina, međutim kad zasad dostigne 15-20 godina starosti, treba primeniti rezidbu radi podmlađivanja. Tada skraćujuemo skeletne grane približno na četvrtinu ili trećinu dužine, režući iznad bočne grančice koja zamenjuje staru granu. Podmlađivanje čitavih žbunova vrši se često mašinama kosilicama do zemlje radi obnove žbuna.

Izvor: Ivana Gligorijević, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Jagodina

Foto: Pixabay


reklama