Kod svih primenjenih uzgojnih oblika dunje, nastoji se da tokom perioda pune rodnosti sve grane budu dobro obrasle rodnim grančicama, i da sve budu propisno osunčane, kako je to jedan od osnovnih uslova za maksimalan intenzitet fotosinteze, odnosno za maksimalnu produkciju organske materije.
Jačina rezidbe, odnosno intenzitet odbacivanja suvišnih grana zavisiće uglavnom od prošlogodišnjeg prirasta. Ako je prirast bio veći, odbacuje se više, i obrnuto. Ipak, obično to bude oko 25% grana i grančica.
Rezidba stabla obično počinje (kao i kod drugih voćaka) od vršnog dela na dole. Prvo se prekraćuje produžnica najveće skeletne grane, pri čemu se uvek ostavlja jedna spoljna grančica na vrhu.
Međutim, za razliku od ostalih voćnih vrsta, kod dunje sve ostale grane, pa i jednogodišnje letoraste treba prekratiti za jednu trećinu do polovine njihove dužine. Ovo je neophodno da ne bi došlo do povijanja celog stabla.
Takođe se prilikom rezidbe dunje u rodu nastoji da se uravnoteže sve primarne i sekundarne grane u kruni. To praktično znači da sve jače razvijene grane, koje imaju tendenciju da nadjačaju sekundarne, pa i primarne, treba jače skratiti.
Grančice koje su u prošloj godini donele rod proređuju se, ili se sasvim odstranjuju, radi potenciranja razvoja novih rodnih grančica. Grane stare preko tri godine, ili one koje su usled rađanja iscrpljene, najbolje je ukloniti do osnove.
Kod krune u obliku uskog vretenastog grma pri rezidbi radi obnove rodnog drveta treba ukloniti određeni broj najbujnijih grana. Istovremeno treba prekratiti na polovini sve preostale, kao i jednogodišnje letoraste, da bi se rod zadržao više ka unutrašnjosti krošnje, i kako ne bi došlo do izvaljivanja stabla (s obzirom na to da dunja ima veoma plitak korenov sistem). Kod ove krune ne treba ostavljati stalne skeletne grane, već samo centralnu vođicu, na kojoj se posle svake treće godine bočne grane orezuju na patrlj.
Istovremeno, sve suve, oštećene i polomljene grane i grančice, kao i vodopije i grane koje rastu u unutrašnjosti krune treba odseći do osnove.
Ukoliko ipak u kruni postoji neka praznina, onda je u redu ostaviti na tom mestu jednu vodopiju, koja se obavezno povija, da ne bi previše bujala.
Foto: Pixabay
Izvor: Prof. dr Evica Mratinić „Dunja“
