Rezidba jabuke u rodu

167

Za razliku od rezidbe mladih nerodnih voćaka, kojima se formira izabrana kruna, rezidba jabuka u rodu ima za cilj da reguliše vegetativni i generativni razvitak formiranih voćaka.

Regulisanje rodnosti primenom rezidbe postiže se favorizovanjem obrastajućih rodnih grančica, a to znači obezbeđivanje ravnoteže između vegetativnog i reproduktivnog razvitka voćaka. U savremenoj proizvodnji jabuke danas se ne može ni zamisliti visoka i redovna proizvodnja bez primene pravilne rezidbe na rod.

Dužina nerodnog mladalačkog perioda jabuke prvenstveno zavisi od biološko-genetskih osobina podloge i sorte. Neke sorte jabuke ranije stupaju u period plodonošenja od drugih. Podloga takođe ima znatan uticaj na početak plodonošenja. Jabuke na bujnim podlogama kasnije prorode od onih na manje bujnim. U mnogim slučajevima rezidba može uticati na početak plodonošenja.

Jabuke počinju da rađaju kad se u izvesnoj meri uspostavi ravnoteža između korenovog sistema i nadzemnog dela, pa se u tom periodu i rezidba mora prilagoditi kako bi se, zajedno sa ostalim pomotehničkim merama, što duže održala već uspostavljena ravnoteža. Ova ravnoteža počiva na uzajamnom dejstvu korena i lisne površine, od kojih zavisi snabdevanje nadzemnog dela vodom i u njoj ratvorljivim mineralnim materijama, kao i korena organskim materijama, što u uravnoteženom stanju obezbeđuje umereno bujan porast, obilnu rodnost i dobar kvalitet plodova.

U početku rodnosti jabuke već uspostavljena ravnoteža se relativno lako održava, ali sa starenjem voćaka to postaje sve teže, pa je potrebno dobro poznavanje osnovnih biološko-fizioloških karakteristika vrste i sorte.

Suviše bujna stabla troše hranljive materije za izgradnju vegetativnih organa na račun formiranja rodnih pupoljaka i plodova. U ovakvim slučajevima suviše jaka rezidba bila bi štetna, jer bi i dalje odlagala obrazovanje rodnog drveta i voćke ne bi obilnije rađale. Zato je voćkama potrebno obezbediti uslove da se razvijaju što više, sve dok ne počnu da rađaju i same se zaustave u porastu. Proređivanjem bi trebalo stvarati uslove za maksimalno osvetljavanje krune i stvaranje organskih materija neophodnih za obrazovanje cvetnih pupoljaka.

Kod kržljavih i slabo bujnih jabuka korenov sistem ne obezbeđuje dovoljno vode i mineralnih materija za nadzemne delove stabla i formiranje vegetativnih organa, te su voćke sklone pojačanom formiranju cvetnih pupoljaka i preteranom zametanju plodova. Zbog ograničene lisne površine i ukupne vegetativne mase, jabuka nije u stanju da održi sve plodove pa oni otpadaju posle zametanja, dok oni koji ostanu na stablu, zbog slabe ishrane, ostaju sitni i slabog kvaliteta. Kod ovakvih voćaka rezidbu bi trebalo podesiti tako da se pojača vegetativna aktivnost. To znači da bi povećali lisnu površinu, trebalo bi da ostavimo jednogodišnje lastare (jer oni imaju najviše listova), a proređujemo, odnosno uklanjamao, obrastajuće rodno drvo koje nosi veliki broj cvetnih pupoljaka, a ima malu lisnu masu.

Umereno bujne rodne jabuke imaju uspostavljenu ravnotežu između korenovog sistema i nadzemnog dela. Rezidbom tu ravnotežu treba što duže održavati i ona se sastoji u redovnom obnavljanju i podmlađivanju rodnog drveta. Poznata je činjenica da jabuke sa starošću sve slabije i neredovno rađaju, a kvalitet plodova je sve lošiji. Ako se fiziološko starenje jabuke ne može sprečiti, to ne znači da se njihov proizvodni period i redovna rodnost ne mogu produžiti. Naprotiv, praksa je pokazala da se odgovarajućim pomotehničkim merama, a pre svega rezidbom, može produžiti period punog plodonošenja voćaka. Pokazalo se da obilata i redovna rodnost ne zavise toliko od starosti stabla koliko od starosti rodnog drveta, zato se nastoji da se rezidbom rodno drvo stalno podmlađuje.

Preterano stvaranje rodnih elemenata na štetu prirasta znak je početka starenja rodnih grana. Zbog toga se aktivne grane jednogodišnjeg letorasta manje orezuju, dok rodne grane s malim vršnim prirastom treba skratiti na starije drvo, čime se podmlađuju. Da bi se jabuke u punom rodu rezidbom podmlađivale – obnavljanjem rodnog drveta, trebalo bi znati za svaku rodnu vrstu za koje vreme formira rodne grančice, odnosno cvet, ne pupoljke, jer različite voćne vrste formiraju ranije ili kasnije reproduktivne organe, što prvenstveno zavisi od njihovih biološko-genetskih osobina.

Kod jabuke rodna grančica tek u trećoj godini donosi rod. U ovom slučaju, u prvoj vegetaciji se obrazuju rodni letorasti, u drugoj vegetaciji se na njima razvija kratko rodno drvo sa cvetnim pupoljcima, a tek u trećoj godini dolazi do cvetanja i zametanja plodova. Kad se kod jabuke obrazuje rodno drvo, ono donosi cvetne pupoljke nekoliko narednih godina, jer se iz cvetnih pupoljaka koji su mešoviti, istovremeno s razvojem plodova, razvija i nova grančica. U povoljnim uslovima ishrane, nova grančica iz mešovitog pupoljka formira na svom vrhu novi cvetni pupoljak koji sledeće godine daje više listova i priprema novi cvetni pupoljak. Kod jabuke, gde obrazovanje rodnih grančica traje dve-tri godine, istovremeno moraju postojati rodne grančice koje nose rod i drvo na kome se obrazuju rodne grančice za sledeću godinu. Zbog toga se kod jabuke svake godine mora obnoviti samo oko 20-25% rodnog drveta.

Pravilna rezidba jabuke ima zadatak da reguliše rodnost i kvalitet plodova. Plodovi su najveći potrošači organskih materija i voćka prvenstveno njih snabdeva tim materijama. Rezidbom bi trebalo da se reguliše količina roda smanjenjem broja cvetih pupoljaka, odnosno broja rodnih grana koje treba održavati u takvom broju da ne ugrožavaju snabdevanje korenovog sistema organskim materijama i time poremete ravnotežu između korena i nadzemnog dela voćke.

Mnogobrojnim ogledima je dokazano da rezidba jabuke, kojom se odstranjuju prekobrojni pupoljci, direktno utiče na bolju oplodnju i zametanje plodova. Rezidba, takođe, povoljno utiče na kvalitet, krupnoću, obojenost i ujednačeno dozrevanje plodova, jer od samog zametanja obezbeđuje njihovu bolju ishranu.

Izvor: vocarstvo.rs


reklama