Iako se često smatra nepotrebnim, nega i orezivanje trešnje su vrlo važne mere i obavljaju se u vreme vegetacije, što je kod mladih voćaka najbolje za postizanje poželjnog uzgojnog oblika, a kod starijih se time potstiče bočno grananje i bolje osvetljenje krošnje.
Rezidba u vreme vegetacije najbolja je za sve koštičave voćne vrste, kao što su kajsija, breskva, šljiva, višnja…
Takva rezidba omogućava potpuno zarastanje rana i sprečava curenje smole.
Rezanje posle berbe plodova podrazumeva najpre uklanjanje osušenih, oštećenih i bolesnih grana. Zatim se uklanjaju mladice koje rastu unutar krošnje kako bi se osigurala bolja osvetljenost krošnje. Preostale mladice u krošnji trebalo bi pincirati, odnosno odrezati na 20–30 cm dužine, odnosno 5–6 listova.
Na taj način osiguravamo dobijanje plodova najboljeg kvaliteta, a na mladici ispod pinciranog mesta oblikuju se generativni pupovi i jedyn do dva vegetativna pupa.
Kako bi trešnja dobro rađala, trebalo bi je i đubriti, čime se postiže ravnoteža između vegetativnog rasta i plodnosti. Optimalna pH vrednost zemljišta za uzgoj trešnje kreće se od 5,5 do 7,5. Za pravilan rast i plodnost važno je i uklanjati korov i navodnjavati u vreme suše, što olakšava rast korena koji najbolje usvaja elemente iz zemljišta na temperaturi između 7 i 21 stepeni, a na temperaturi iznad 32 stepena aktivnost korena je minimalna. Takođe i izbor podloge značajno utiče na stanje trešnje.
U zavisnosti od starosti trešnje, različite su i potrebe za đubrenjem. Mlada stabla imaju veće potrebe za azotom i fosforom, ali ne bi trebalo zanemariti ni magnezijum i kalcijum koji imaju velik uticaj na plodnost i kvalitet ploda.
Organska đubriva u tlo je poželjno unositi svake četvrte godine i to u jesen. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak.
Foto: Pixabay