Stalna dilema prisutna kod proizvođača je – da li bi orah trebalo rezati ili ne – posebno kod onih koji ne poseduju veći broj stabala i ovom proizvodnjom se bave na malim okućnicama ili iz hobija.
Jedno je sigurno – orah se, kao i svako drugo voće, reže. Ovo znaju svi veći proizvođači ili oni koji žele da im to makar i jedno stablo lepo izgleda i donosi stalan i maksimalan rod. Rezidbom se postiže stalna ravnoteža između rasta i rodnosti stabla, dobijaju se krupniji i kvalitetniji plodovi, bolja osvetljenost krune, stalno podmlađivanje stabla i drugo.
U prirodi orah najčešće obrazuje piramidalnu krunu, dok se u intenzivnoj proizvodnji najčešće sreće kotlasta kruna, a nešto ređe poboljšana piramidalna kruna.
Posle sadnje oraha sadnica se skraćuje. Visina zavisi od visine debla koju želimo da dobijemo i od veličine sadnice. Stablo ne bi trebalo da bude predugačko ni prenisko. Predugačko stablo odlaže vreme početka rađanja, otežana je rezidba, berba, zaštita itd. Ako želimo stablo visine 1-1,2 m rezaćemo ga na 1,2 do 1,5 m, znači 20 do 30 cm višlje. Presek bi trebalo izvesti 0,5 cm iznad dobro razvijenog pupoljka, blago ukoso od pupoljka. Presek je potrebno premazati nekim od sredstava za zarašćivanje preseka: kambisan, kalem vosak ili dr. Ovu meru trebalo bi izvesti odmah po prestanku mogućnosti izmrzavanja sadnica (kasno proleće). Male sadnice se ne prekraćuju sve dok ne izrastu na željenu visinu.
Rezidba oraha u periodu plodonošenja nije intenzivna kao kod jabučastih i koštičavih voćaka. Obavlja se neposredno pred kretanje vegetacije, od sredine marta i tokom aprila, kad prođe opasnost od pozih prolećnih mrazeva, kao i tokom vegetacije, tzv. zelena rezidba.
Orah ima osobinu ogoljavanja grana i prenošenja vegetacione mase i ploda na periferiju. Rezidbom se nastoji da se ovi procesi uspore, a da se dobije što više kvalitetnih plodova. Ovo se najlakše postiže zelenom rezidbom.
Zelena rezidba se sastoji od zakidanja vrhova mladara (pinciranja) dugih 10 – 15 cm u prvoj polovini juna. Kasnija rezidba tokom jula ili avgusta može dovesti do produžetka vegetacije i nedovoljnog sazrevanja letorasta.
Jaku (kratku) rezidbu kod bujnih stabala trebalo bi izbegavati jer to vodi u kasnije stupanje na rod. Blaga (duga) rezidba bujnih stabala povoljno utiče na smanjenje bujnosti i ubrzava stupanje u rod.
Kotlasta kruna je osnovni uzgojni oblik kod oraha. Za razliku od ostalih vrsta voća, ona u osnovi ima 4-5 skeletnih grana raspoređenih kružno na stablu sa vertikalnim rastojanjem 15 do 20 cm (ne polaze sve iz istog mesta). Oko njih se uklanjaju sve druge iznikle grane koje mogu da konkurišu skeletnim granama. Odabrani letorasti se pred početak sledeće vegetacije skraćuju za 1/3 svoje dužine. Slabiji letorasti mogu se ostaviti da pojačaju lisnu masu radi boljeg prirasta osnovnih grana i grana koje će se razviti iz njih. Ti mali prirasti ukloniće se u narednim godinama.
U drugoj godini tokom vegetacije na osnovnim granama razviće se veći broj mladara. Biraju se mladari koji će predstavljati buduće sekundarne grane. One bi trebalo da se nalaze na rastojanju od 50 cm od osnove skeletnih grana i budu naizmenično raspoređene na primarnoj grani.
Kako u drugoj, tako u narednim (trećoj i četvrtoj godini ) grane iznikle iz grana od prethodne godine se skraćuju za 1/3 do 1/4 pravilnog rasporeda, a ostale se uklanjaju, posebno one koje rastu uspravno i u sredini krune.
Poboljšana piramidalna kruna je drugi uzgojni oblik koja se sreće u zasadu. Iz prekraćene sadnice tokom proleća razviće se više mladara. U julu se odaberu 2 do 3 mladara od kojih izdvojimo jedan najrazvijeniji za vodilicu, a ostali se raspoređuju za bočne osnovne grane. Njihov razmak trebalo bi da bude po visini 30 – 40 cm. U narednim godinama postupak se ponavlja i skeletne grane se spiralno raspoređuju po celoj dužini vodilice. Posle četvrte godine vodilica se prekraćuje na poslednju skeletnu granu. Iz krune se izbacuju svi vertikalni prirasti koji konkurišu vodilici. Raspored grana trebalo bi da omogući ravnomerno osunčavanje cele krune bez međusobnog zasenjivanja grana. Naravno, poželjno je sve preseke premazati nekim sredstvom za zarašćivanje i dezinfekciju, pogotovu onih učinjenih testerom.
Izvor: dipl. inž. Andrija Radulović, PSSS Užice
Foto: Uzgoj oraha/Facebook, Free Images