Rezidba vinove loze je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, koju treba obaviti na vreme, da bi mogli da očekujemo dobar rod i kvalitet grožđa.

S obzirom na vreme u kojem se obavlja rezidba, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze, razlikuju se sledeće rezidbe:

– rana jesenja rezidba
– obična jesenja rezidba
– zimska rezidba
– rana prolećna rezidba
– kasna prolećna rezidba

Rana jesenja rezidba
Ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre opadanja lišća, krajem oktobra i početkom novembra. Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u narednoj godini, postavlja se pitanje – čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe, s obzirom na to da rana jesenja rezidba usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom slabljenju i iznurivanju.
Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, niti praktikuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju pozitivnu naučnu osnovu, pa i ne nalazi primenu u praksi.

Obična jesenja rezidba
Ova rezidba se izvodi 10 do 15 dana posle opadanja lišća, jer se smatra da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih hranjivih materija u čokotu i da je njihovo deponovanje završeno.
Po pravilu ova rezidba se izvodi redovno na mlađim čokotima koji nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima, a sve sa ciljem da se u proleće izbegne pojava suzenja-plakanja, a time i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota. Loza orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene rodnosti i jačanje vegetativnog i rodnog potenvijala čokota za narednu godinu.
Po obavljenoj rezidbi mlade čokote obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće od poznih prolećnih mrazeva.

Zimska rezidba
Ova rezidba se sve češće i redivnije izvodi na velikim površinama pod vinovom lozom. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizaciono-praktičnih potreba, sa osnovnim ciljem da se rezidba blagovremeno završi, odnosno, pre kretanja vegetacije u proleće. Na ovaj način rezidba vinove loze teče kontinuirano od obične jesenje, preko zimske, završavajući sa ranom prolećnom rezidbom.

Rana prolećna rezidba
Najčešće primenjivana i izvođena rezidba. Početak rane prolećne rezidbe se ne poklapa sa kalendarskim početkom proleća, odnosno rana prolećna rezidba se u odnosu na kalendarski početak proleća obavlja i nekoliko dana pa i nedelja ranije.
Zapravo, ovo vreme rezidbe se poklapa obično sa fenofazom kretanja, pa i pre kretanja sokova u vinovoj lozi i traje do fenofaze pupljenja okaca.

Kasna prolećna rezidba
Obavlja se od početka pupljenja i kretanja okaca, pa do njihovog razvoja u lastare. Ona se mora pažljivo izvoditi, jer su okca u ovoj fazi odetljiva na dodir, pri čemu se lako krune. Krunjenje okaca je veće u špalru nego na čokotima koji se gaje bez ili sa kolcem. Ova rezidba se obično izvodi kad loza u toku zime izmrzne, pa se namerno ostavlja da okca krenu kako bi se videlo kako loza kreće i koji način rezidbe treba primeniti radi ostvarivanja određenog prinosa grožđa i lastara potrebnih za narednu godinu.

Foto: Cover Images