U proizvodnoj praksi je relativno dugo preovladavalo mišljenje da nije potrebno vršiti rezidbu višnje na rod, već da je dovoljno samo izvršiti proređivanje krune, uklanjanje polomljenih, suvih i oštećenih grana.

Ipak, kako bi se u komercijalnom gajenju ove vrste obezbedila obilna i redovna rodnost, neophodno je obavljati rezidbu, u cilju obnavljanja, zamenjivanja i podmlađivanja rodnog drveta.

Poznato je da neorezana višnja razvija nove mladare na vrhovima jednogodišnjih grana, zbog čega dolazi do brzog premeštanja mladara ka periferiji krune, a istovremeno do ogoljavanja unutrašnjih delova krune. S obzirom na to da je višnja kao vrsta veoma rodna, brzo se iscrpljuje, što uslovljava i brzo smanjenje prinosa i kratak životni vek.

Višnja donosi rod na jednogodišnjim rodnim grančicama. Na njima posle berbe ne ostaje nikakav novi mladar, pa ako se rezidbom ne obnove, dolazi do ogoljavanja nižih delova grana.

Pri rezidbi višnje na rod polazi se od činjenice koji je tip rodnih grančica preovlađujući kod određene sorte.

Jednu grupu čine sorte čije grane rastu uspravno i koje pretežno rađaju na kratkim rodnim grančicama (majska višnja, majurka, montmorensi i dr.). Rezidbom je neophodno ostaviti potreban broj letorasta na kojima će se formirati majski buketići za sledeću godinu.

U izrazito rodnim godinama, dvogodišnje grančice trebalo bi prekratiti da bi se postigao jači razvoj letorsta koji će zameniti rodno drvo. Majske buketiće, ako ih je previše za redovnu i umerenu rodnost, trebalo bi proređivati i ostaviti dovoljan broj mladara na kojima će se oni formirati. Kod sorti ove grupe osnovni princip rezidbe je neprekraćivanje i ostavljanje dužih mešovitih rodnih grančica. U slučaju kad su pregusti, trebalo bi ih samo prorediti.

Drugu grupu čine sorte koje pretežno rađaju na dugačkim jednogodišnjim grančicama – mešovitim (španska višnja, čačanski rubin, lotova reksele i dr.).

U posebnim uslovima gajenja ove sorte obrazuju mešovite rodne grančice dužine 30-40 cm. Ovo su najvažnije rodne grančice, jer imaju dosta cvetnih pupoljaka, dovoljno rezervnih hranjivih materija i potrebnu lisnu površinu za ishranu plodova, te plodovi na njima postižu najbolji kvalitet.

Zbog toga ih je potrebno rezidbom redovno obnavljati.

Praktično, osnovni princip rezidbe kod ovih sorti je podsticanje formiranja dugih mešovitih rodnih grančica.

Postoji i treća grupa sorti koje rodnost donose podjednako i na kratkim i na dugim rodnim grančicama (oblačinska višnja, keleris 14 i 16, hajmanova konzerva, hajmanov rubin i dr.). Rezidba na rod kod ovih sorti obavlja se kombinujući principe rezidbe prethodnih grupa sorti.

Vrhovi skeletnih grana najčešće imaju više rodnih grančica, te bi ih rezidbom trebalo osloboditi od konkurencije mladara. Kod sorti čije grane uspravno rastu, pri skraćivanju skeletnih grana trebalo bi ih prevoditi na spoljni letorast, dok ih kod sorti pendulaste forme (viseća grana) treba prevoditi na gornji jači letorast.

Tanke, izrazito rodne grančice trebalo bi skraćivati na najdonji vegetativni pupoljak, kako bi se iz njega sledeće godine formirala mlada rodna grančica. Ukoliko se ove grančice nalaze u unutrašnjosti krune, trebalo bi ih do osnova ukloniti, kao i sve tanke, slabe, izdužene i ogoljene grančice.

Skeletne grane prečnika preko 5 cm prekraćuju se samo ako su polomljene ili jače oštećene. Prekraćivanje debljih grana se ne preporučuje zbog moguće pojave smolotečine, naročito ako se rezidba izvodi ranije, pre kretanja sokova.

Ovakvi zahvati mogu se raditi tokom leta, jer im povrede zarastu do kraja vegetacije pa nema pojave smolotočine.

Letnja rezidba kod višnje obično se izvodi posle berbe plodova. Njome se uklanja izmoreno drvo, kao i sitne, tanke i suviše izdužene grančice, koje jače zasenjavaju ostale, čime se ometa obrazovanje cvetnih pupoljaka.

Izvor: ’Višnja’ prof. dr Evica Mratinić

Foto: Pixabay