Rezidba zapuštenih voćaka

673

Krošnje voćaka koje se redovno ne orezuju imaju karakterističan izgled – obiluju kratkim razgranatim izbojima na spoljnom delu dokle dopire dovoljno svetlosti, a donji deo i unutrašnjost su ogoljeni.

To se događa s voćkama na okućnicama jer se uzgajaju uglavnom bez nekog određenog uzgojnog oblika. Uglavnom se ostavljaju da slobodno rastu uz povremeno odstranjivanje debljih grana koje, iz nekog razloga, smetaju vlasniku. Krošnju zapuštene voćke nemoguće je pretvoriti u neki određeni uzgojni oblik i sigurno ćemo biti ograničeni načinom na koji je voćka oblikovala krošnju, pa smo prisiljeni slediti taj oblik.

U prvoj godini rezidbom u razdoblju mirovanja odstranjuju se samo pojedine deblje grane koje smetaju prodiranju svetlosti u unutrašnjost krošnje, a na preostalim granama se obavlja umereno proređivanje rodnih izbojaka. Zavisno od veličine krošnje, uslovima uzgoja i kondiciji voćke, ne bi trebalo odbaciti više od jedne trećine debljih grana, i to onih koje najviše smetaju prodiranju svetlosti. One se moraju pažljivo odstraniti kako se ne bi odlomile i oštetile krošnju. Ako u unutrašnjosti krošnje ima vodopija, koje bi se mogle upotrebiti za nova razgranjenja radi obnove rodne površine, obvezno se moraju sačuvati. Na preostalim granama odstranjuju se samo slomljeni izbojci i oni koje su napale bolesti i štetočine.

Osnovni cilj rezidbe zapuštene voćke je popraviti osvetljenost krošnje, posebno njene unutrašnjosti gde zbog zasenjenosti nema vegetativnog rasta, a zato ni rodnosti. Uspeh nije moguće odmah postići, nego je potrebno nekoliko godina kako bi voćka postigla dobru ravnotežu rasta i rodnosti.

Kada krene vegetacija, zbog prodora svetlosti u unutrašnjost krošnje i odstranjivanja dela debljih grana, u krošnji će početi da se razvijaju mladice iz latentnih ili adventivnih pupova. Kad narastu 15 – 20 cm, ostave se one koje će poslužiti za nova razgranjenja, a ostale se redovno pinciraju ili odstrane, ako ih ima previše. Pincirane mladice se krajem leta mogu potpuno odstraniti jer je voćka obnovila dovoljno lisne površine i gubitak tih, i onako suvišnih, mladica neće joj smetati. Ako je potrebno, u drugoj se godini tokom mirovanja vegetacije može odstraniti još po koja deblja grana. To će zasigurno biti potrebno na velikim krošnjama voćaka kalemljenih na bujnim podlogama. U drugoj godini rezidbom se oblikuju sekundarne grane u donjem delu osnovnih grana, a na ostalom se delu krošnje obavlja rezidba na rod.

U trećoj godini na voćkama kalemljenim na slabo do srednje bujnim podlogama obavlja se redovna rezidba na rod obnovljene krošnje. Na voćkama kalemljenim na bujnim podlogama obnovu krošnje treba nastaviti u četvrtoj godini, do kad bi obnavljanje zapuštene krošnje trebalo završiti.

Odstranjivanje debelih grana na koje smo prisiljeni prilikom rezidbe zapuštenih voćaka često se ne obavlja pravilno pa, na žalost, nastaju velike rane koje teško zarastaju i omogućavaju ulaz uzročnicima bolesti i štetočinama. Odstranjivanje deblje grane uz pomoć voćarske testere mora se obaviti u tri koraka.

Prvi rez obavlja se s donje strane 20 – 30 cm od osnove grane, te se testerom zareže grana do jedne trećine njene debljine. Petnaestak cm dalje od prvog reza seče se grana s gornje strane. Grana se tako neće nekontrolisano odlomiti pod vlastitom težinom, nego će pući između dva reza. Takođe neće nastati ni velika rana. Prilikom sečenja jako debelih grana bilo bi dobro imati pomagača koji će pridržavati granu da se ne odlomi i padne na nas. Kada je grana isečena na opisani način, odstranjuje se patrljak koji je ostao posle sečenja. Trebalo bi sačuvati „prsten grane” jer će tako rana brže zarasti. Rana se zagladi voćarskim nožem i premaže voćarskim voskom ili drugim preparatom za premazivanje rana kako bi se zaštitila od vlage i napada bolesti i štetočina.

Izvor: prof. dr Tomislav Jemrić

Foto: Free Images


reklama