Duboke posekotine od ugriza ribe zeca, otrovne bodlje ribe lava, masovno uginuće dagnji i invazija stotina novih vrsta. Zvuči kao scenario naučnofantastičnog filma, ali upravo to danas postaje stvarnost Mediterana.
Ovog leta Grčka beleži sve više slučajeva ugriza invazivne ribe zeca (Siganus spp.), čije snažne vilice lako mogu da preseku ljudsku kožu. Zbog eksplozije njene populacije, u pojedinim oblastima ribarima se čak nude finansijski podsticaji za izlov ove vrste kako bi se ublažila šteta koju nanosi morskim ekosistemima.
Istovremeno, otrovna riba lav nezaustavljivo osvaja nova područja, dok naučnici upozoravaju da se Mediteran menja brže nego ikada. More koje su generacije poznavale kao pitomo i bogato autohtonim vrstama postaje dom tropskim osvajačima koji menjaju čitave lance ishrane.
Mediteran je jedno od najvećih žarišta klimatskih promena
Naučnici Mediteran danas smatraju jednim od najugroženijih mora na svetu kada je reč o klimatskim promenama. Projekcije pokazuju da bi temperatura njegove vode do kraja veka mogla porasti za dva do čak šest stepeni Celzijusa.
Za razliku od otvorenih okeana, Mediteran je gotovo zatvoren morski basen, pa se toplota u njemu mnogo duže zadržava. Posledica su sve učestaliji morski toplotni talasi, koji stvaraju idealne uslove za vrste poreklom iz toplijih mora.
Više od 800 stranih vrsta već je osvojilo Mediteran
Prema podacima Generalne komisije za ribarstvo pri Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), u Mediteranu je registrovano oko 1.000 invazivnih vrsta, od kojih se više od 800 trajno nastanilo.
Većina njih ušla je kroz Suecki kanal, a poslednjih dvadesetak godina njihovo širenje naglo se ubrzalo zbog porasta temperature mora.
Morski biolog Ernesto Azzurro iz italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta smatra da je Mediteran kakav su poznavali naši preci nepovratno izgubljen.
– Mnoge promene više nije moguće vratiti unazad – upozorava ovaj naučnik.
Riba zec – tihi razarač podmorja
Iako je javnosti najzanimljivija zbog ugriza kupača, mnogo ozbiljniji problem predstavlja ono što riba zec radi ispod površine.
Ova invazivna vrsta, poreklom iz Crvenog mora, hrani se algama i morskom vegetacijom. Njene izuzetno snažne vilice doslovno „ogole“ stene i morsko dno, ostavljajući iza sebe podvodne pustinje bez vegetacije.
Nestankom algi nestaju skloništa i hrana za veliki broj riba, rakova i mekušaca, zbog čega se čitavi ekosistemi urušavaju.
U Grčkoj je brojnost ribe zeca toliko porasla da su pojedine lokalne zajednice i ribarske organizacije pokrenule akcije kojima se ribarima nude novčane nagrade i podsticaji za njen intenzivniji izlov.
Riba lav – otrovni predator koji osvaja Mediteran
Ništa manje zabrinjavajuće nije ni širenje ribe lava (Pterois miles).
Prvi put je u istočnom Mediteranu zabeležena 2012. godine, a danas se može pronaći na velikom delu istočnog i centralnog Mediterana.
Reč je o izuzetno efikasnom predatoru koji se hrani manjim ribama i rakovima, dok njegove otrovne bodlje mogu izazvati veoma bolne povrede kod ljudi.
Dagnje nestaju, autohtone vrste se povlače
Posledice klimatskih promena već su vidljive i među domaćim vrstama.
Naučnici navode da su plićaci istočnog Mediterana izgubili čak 93 odsto populacije mekušaca.
Ni Jadransko more nije pošteđeno. Na velikom delu italijanske obale došlo je do masovnog uginuća dagnji nakon što je temperatura mora tokom leta povremeno prelazila 30 stepeni.
Stručnjaci upozoravaju da bi mnoge autohtone vrste u narednim decenijama mogle da se povuku ka severu ili u dublje, hladnije delove mora. Sa druge strane, predviđa se da je sasvim realno da se u mediteranskim vodama nastane plavi plivački rak (Portunus segnis), koji se već ubrzano širi istočnim Mediteranom; papagaj-ribe koje menjaju podvodne zajednice; nove vrste meduza koje bolje podnose visoke temperature; tropske barakude i mnoge druge…
Hoće li u Mediteranu biti više ajkula?
Pitanje koje mnogi postavljaju jeste da li će zagrevanje mora dovesti i do većeg broja ajkula u Mediteranu.
Prema dosadašnjim istraživanjima, nije reč o „invaziji ajkula“, već o promeni njihovog rasprostranjenja. Kako temperatura mora raste, pojedine toploljubive vrste mogle bi se sve češće pojavljivati u oblastima u kojima su nekada bile retkost, uključujući severni Jadran i severozapadni Mediteran.
Stručnjaci očekuju češće susrete sa vrstama poput plave ajkule (Prionace glauca), kratkoperajne mako ajkule (Isurus oxyrinchus), kao i nekih vrsta morskih pasa čekićara u toplijim delovima Mediterana.
Ipak, naučnici naglašavaju da su napadi ajkula na ljude u Mediteranu i dalje izuzetno retki. Mnogo veću pretnju po ekosistem trenutno predstavljaju invazivne vrste poput ribe zeca, ribe lava i otrovne naduvnjače, koje direktno menjaju čitave lance ishrane i potiskuju autohtone organizme.
Jedno je izvesno – Mediteran kakav su poznavale prethodne generacije više ne postoji. Klimatske promene menjaju jedno od najlepših mora sveta brže nego što su naučnici očekivali, a riba zec i riba lav verovatno su tek prvi u nizu novih stanovnika koji će u narednim decenijama postati deo njegove svakodnevice.
Foto: Image by Franziska Stier from Pixabay; Image by Sven Bachström from Pixabay; Hrvoje Margaretić from Pixabay; Image by Givemewingstofly from Pixabay