Poljoprivredna preduzeća bi mogla da postanu jedni od glavnih potrošača savremenih tehnologija jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.
Više od polovine poslova u poljoprivredni i šumarstvu (58 odsto) već sada mogu da zamene roboti, nedavno je objavljeno u izveštaju stručnjaka Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju.
Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73 odsto svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60 odsto u proizvodnji, 53 odsto u maloprodaji… Oni procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45 odsto zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima. Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se, ističu, ne odnosi samo na seosku radnu snagu za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.
Jasno je da vodeće agrarne države pronalaze sve više prednosti digitalizacije u poljoprivrednom sektoru. U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6 odsto. Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20 odsto. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.
Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.
– I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin”, koji je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa.
Neki projekti su i u toku.
– Kada kažemo robotika u agraru, to je širok pojam. To nisu samo manipulatori već i servisne jedinice koje pomažu korisnicima da uz manje napora obave poslove. Recimo, razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu… koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe – kaže Rodić.
On smatra da otpor među poljoprivrednicima postoji iz više razloga. Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.
– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i needukativnosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.
– Zato i beže iz sela u gradove. Nije lako okopavati useve ili čupati korov na 35 stepeni. Zato je u domenu agrara za našu zemlju rešenje upravo u robotizaciji, digitalizaciji i automatizaciji – ističe Rodić, dodajući da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.
Izvor: Politika
Foto: Free Images
