Među brojnim vrstama pelargonija koje se uzgajaju kao ukrasne biljke, rozetla (Pelargonium graveolens) zauzima posebno mesto zahvaljujući svom jedinstvenom mirisu. Dovoljno je blago dotaći njene nežne, dlakave listove da se oslobodi aroma koja podseća na ružu, sa diskretnim citrusnim i biljnim notama. Upravo zbog te osobine ova biljka vekovima privlači pažnju ljubitelja cveća, ali i proizvođača parfema i kozmetike.
Rozetla potiče iz južnih delova Afrike, gde raste na osunčanim i dobro dreniranih staništima. Tokom vremena proširila se širom sveta, naročito u mediteranskim krajevima, gde je postala nezaobilazan deo terasa, dvorišta i mirisnih vrtova. U našim krajevima najčešće se gaji u saksijama, mada tokom toplijih meseci može uspešno da raste i u baštenskim lejama.
Za razliku od klasičnih muškatli koje prvenstveno privlače pažnju raskošnim cvetovima, rozetla osvaja svojim lišćem. Ono je duboko usečeno, mekano na dodir i obraslo sitnim dlačicama u kojima se nalaze žlezde bogate etarskim uljima. Cvetovi su sitniji i nežniji od cvetova većine pelargonija, najčešće svetloružičaste boje sa tamnijim šarama na laticama. Iako cveta tokom većeg dela vegetacione sezone, najveća vrednost ove biljke ipak se krije u njenoj aromi.
Miris rozetle toliko podseća na ružu da se njeno etarsko ulje često koristi kao zamena za znatno skuplje ružino ulje. Najveći proizvođači nalaze se u Egiptu, Maroku, Kini i na ostrvu Reunion, gde se ogromne površine pod ovom kulturom uzgajaju upravo radi dobijanja dragocenog ulja. Ono sadrži jedinjenja poput geraniola i citronelola, koja parfemima daju prepoznatljive cvetne tonove.
Pored prijatnog mirisa, rozetla je cenjena i zbog jednostavnog uzgoja. Najbolje uspeva na sunčanim položajima, gde može da razvije gust habitus i intenzivnu aromu. Potrebno joj je propusno zemljište koje ne zadržava višak vlage, jer je koren osetljiv na dugotrajno natapanje. Tokom leta zaliva se umereno, tek kada se površinski sloj supstrata prosuši, dok se tokom zime količina vode značajno smanjuje.
Biljka veoma dobro podnosi orezivanje, pa se redovnim prikraćivanjem izdanaka može oblikovati u gust i kompaktan žbun. Takva nega podstiče stvaranje novih mladih grana, a samim tim i većeg broja aromatičnih listova. Razmnožavanje je takođe jednostavno, jer se reznice lako ožiljavaju i bez posebnih stimulansa.
Kako ne podnosi mraz, rozetla se u kontinentalnim krajevima tokom jeseni unosi u zatvoren prostor. Najbolje prezimljava u svetlim i hladnijim prostorijama, gde temperatura ne pada ispod nekoliko stepeni iznad nule. Već sa prvim prolećnim danima ponovo počinje intenzivan rast i vrlo brzo vraća svoju prepoznatljivu lepotu.
U mnogim krajevima Balkana rozetla je nekada bila neizostavan deo terasa i dvorišta. Na prozorima starih kuća često su se mogle videti saksije sa ovom biljkom, čiji je miris ispunjavao prostor tokom toplih letnjih večeri. Listovi su se stavljali između posteljine i odeće kako bi joj dali prijatan miris, a neretko su korišćeni i za aromatizovanje domaćih napitaka i slatkiša. Danas se interesovanje za rozetlu ponovo povećava, naročito među ljubiteljima prirodnih mirisa i tradicionalnih biljnih vrsta.
Spoj dekorativnosti, jednostavnog održavanja i opojne arome čini rozetlu jednom od najzanimljivijih pelargonija koje se mogu uzgajati na balkonima, terasama i u vrtovima. Bilo da je posmatramo kao ukrasnu biljku, izvor dragocenog etarskog ulja ili uspomenu na vrtove naših baka, ona i danas uspeva da osvoji svakoga ko joj se približi i dotakne njen mirisni list.
Foto: Pexels, Pixabay