Republika Srpska je za prvih šest meseci ove godine povećala izvoz hrane, pića i duvana za 12 odsto, dok, sa druge strane, nije previše osetila negativne efekte adaptiranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU (SSP), a s kojim je došlo i do liberalizacije tržišta, pokazuje analiza Privredne komore RS.
Podaci pokazuju kako su se najviše izvozili voće, konditorski proizvodi i brašno, dok sa druge stane u uvozu najviše učestvuju žitarice, meso i mesne prerađevine te čokolada.
Procentualno gledano, najbolji posao ostvaren je sa brašnom, čiji je izvoz povećan za 327 odsto.
Najviše ga je izvezeno u Tursku s kojom je izvoz sa 18 narastao na 33 miliona KM, zahvaljujući upravo ovom proizvodu. U tome je najveće učešće imalo bijeljinsko preduzeće ’Žitopromet’.
Dobri rezultati ostvareni su i po pitanju izvoza mleka, koji je sa šest skočio na deset miliona KM, dok je sa druge strane njegov uvoz smanjen za 1,6 miliona maraka.
Ovi rezultati se pripisuju mlekarama ’Pađeni’ iz Bileće i ’Mlijekoproduktu’ iz Kozarske Dubice, koji su najviše mleka izvezli u Crnu Goru.
Gledajući u novcu, najveći rezultati su ostvareni u izvozu voća, gde je sa 19,4 miliona, koliko je izvezeno u prvom polugodištu, ta brojka narasla na 32,5 miliona KM.
Kad je reč o uvozu, za gotovo 70 miliona maraka je uvezeno žitarica, mesa u vrednosti od 53 miliona KM i čokolade (50 miliona KM).
Srbija, Holandija i Brazil su zemlje iz kojih se najviše uvozilo, dok su Turska, Rusija i Srbija bile najčešća destinacija kad je izvoz hrane u pitanju.
Iako brojke pokazuju kako su nastavljeni višegodišnji pozitivni pokazatelji u pogledu bilansa i pokrivenosti uvoza izvozom, u Komori strahuju kako problemi tek dolaze.
Naime, oni za ovo polugodište, kao i prvo polugodište naredne godine, očekuju pad izvoza i povećanje uvoza, kako zbog suše, tako i zbog SSP-a. Slavko Stevanović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, vodoprivredu, ribarstvo, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore RS, kaže kako štetnih efekata do sada nije bilo jer odobrene kvote za bescarinski izvoz koje su dobile zemlje EU nije lako realizovati na tržištu.
– Imamo primer naših kvota za ribu u EU. Potrebno je da prođu procedure kako bi neka država nakon što joj se odobri kvota krenula sa bescarinskim izvozom. To je pogotovo teško za zemlje koje nisu bile prisutne ovde. Zemlje koje su tu duže vreme će nastojati povećati izvoz, ali i za to treba vreme – kaže on.
Stevanović smatra kako će suša negativne efekte na spoljnotrgovinsku razmenu pokazati najviše u prvom polugodištu naredne godine.
Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kazao je da je izvoz voća u prvom polugodištu ove godine bio povećan jer su se izvozile zalihe starog voća, te da se u ostatku godine, usled suše koja je zahvatila region, očekuje pad izvoza.
– U celoj Evropskoj uniji će biti problem za voće jer su suše nanele štetu na plodovima, tako da proizvodnja svakako neće moći da zadovolji ni potrebe našeg tržišta, a kamoli da se razmišlja o izvozu – kazao je Dojčinović.
Prema njegovim rečima, kruške i jabuke skoro i da nema, tako da će izvezene biti vrlo male količine koje su već ugovorene.
Dodao je da bi mogao biti povećan samo izvoz industrijskog voća i to u slučaju da ne bude veće potražnje na domaćem tržištu, što je, kako kaže, malo verovatno.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Pixabay
