Plasman jabuka iz Srbije u Rusiju, koja je i dalje naše najveće izvozno tržište, usporen je proteklog meseca. U Rusiji se i dalje šire zasadi ovog voća, ali je novina da se forsira domaći sadni materijal i strogo motri na uvozne cene.
Pred kraj prošle godine, kako se moglo nedavno čuti od stručnjaka za voćarstvo, u Rusiji je doneta uredba da se subvencije dobijaju samo na domaće sadnice. Dogovoreno je i da se uvoz zabrani ako cena uvoznih jabuka bude dosta niža od domaćih. Pre ove odluke na rusko tržište ušla je velika količina ovog voća iz Kine zbog čega je u hladnjačama krajem 2022. bilo do 20 odsto više jabuka u odnosu na prošlu sezonu.
– Imamo podatke do kraja januara ove godine. Izvezli smo ovo voće u 26 država, a najveći plasman bio je u države van Evropske unije. U Rusku Federaciju smo izvezli od 72 do 75 odsto tih količina. Sada je izvoz u Rusiju malo stao, ali nije tačno da ga uopšte nema kako se nedavno čulo u javnosti. Moguće je da je aktivirana ova uredba koja je doneta u Rusiji – rekao je za „Politiku” profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija izbijaju na visoke pozicije što se tiče izvoza, a otvara se i indijsko tržište. Keserović raspolaže podacima da je u prvih 11 meseci 2022. iz Srbije izvezeno 136.000 tona jabuke u vrednosti od oko 100 miliona evra. U odnosu na isti period 2021. to je bio pad za 16 odsto. U tom periodu smo sveže jabuke takođe najviše izvozili na rusko tržište ali je ovaj udeo, u odnosu na raniji period kad je iznosio 74 odsto, smanjen na 69%. Kada je reč o EU, najviše smo izvozili u Mađarsku i Rumuniju (ali industrijsku jabuku i onu druge klase), a od zemalja Cefte najviše u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Nedavno je na panelu o trendovima u proizvodnji i izvozu ovog voća, bilo reči i o tome koliko je važno usvajati nove tehnologije i podizati nove zasade sa sortama koje se traže u svetu i da li Evropska unija želi naše jabuke. Stručnjaci napominju da ne treba zanemariti ni domaće tržište.
– Treba podsticati potrošnju voća, ali i povećati podsticaje po hektaru. Ne mogu biti iste subvencije za ratarske i voćarske, povrtarske i vinogradarske kulture – smatra Keserović.
Prema njegovim rečima korisno bi bilo i stimulisanje izvoza po kilogramu prodate jabuke u inostranstvu. Naglašava da Srbija nema nijednu veću prerađivačku industriju gde bi se proizvodile kaše, koncentrati, sokovi… što je veliki hendikep. Keserović je ponovio da bi preko obrazovnih emisija, štampanih medija kod potrošača trebalo razvijati svest o značaju lokalnih, odnosno domaćih proizvoda.
– Zašto na tenderima u javnim ustanovama naše voće ne bi imalo prednost u odnosu na uvozno – pita profesor Zoran Keserović.
Izvor: Politika
Foto: Envato
