Sabijanje zemljišta na obradivim površinama

119

Sabijanje zemljišta na obradivom poljoprivrednom zemljištu uglavnom se javlja usled mnogobrojnih prohoda tokom izvođenja agrotehničkih mera.

Za realizaciju proizvodnje ratarskih useva na parceli se napravi 15-20 prohoda, a u intenzivnim proizvodnjama i u lošijim uslovima i više. Pri svakom prohodu bilo koje mašine zemljište se sabija. Sabijanje pospešuje i kiša, pri čemu se sitnije čestice zemljišta ispiraju u dublje slojeve, posle čega točkovi uređaja intenzivnije sabijaju zemljište. Ono se najviše odvija pod dejstvom točka koji se kreće u brazdi ili van brazde, kao i kretanje točka traktora, kombajna i priključnih mašina po zemljištu. Ovo je posebno izraženo na uvratinama zbog okretanja traktorskih sistema i povećanog gaženja.

Sadržaj vode u zemljištu takođe utiče da li će se zemljište jače sabijati ili ne. U relativno suvom zemljištu veće je trenje između čestica, zbog čega je veći otpor sabijanju. Kada u zemljištu ima vlage ona omogućava da čestice klize jedna u odnosu na drugu i dolazi do sabijanja zemljišta.

Krečni materijal i organska materija poput stajnjaka predstavljaju ključne materije u zemljištu koji značajno utiču na agregatnu stabilnost, a samim tim i na plodnost zemljišta.

Prekomerno sabijanje zemljišta javlja se neadekvatnim izborom i korišćenjem mehanizacije i velikim brojem prohoda naročito na malim parcelama i parcelama malih dužina. Pri tome se zemljište dubinski sabija ispod dubine oranja oko 30 cm stvarajući sabijenu zonu koja se samo primenom podrivača može razbiti.

Prekomerno sabijanje prouzrokuje u zemljištu pogoršanje osobina zemljišta u kojima se odvija nicanje i razvoj korenovog sistema, a nisu sve biljke istom merom osetljive pa se tako i prinos smanjuje od 10 do 50% u zavisnosti od biljne vrste.

Zato je veoma važno raditi na razvoju i primeni kombinovanih sistema za obradu pri čemu se u jednom prohodu obavlja više agrotehničkih operacija kao što su obrada zemljišta, unošenje mineralnog đubriva i zaštitnih sredstava sa setvom.

Izvor: dipl. inž. Milica Popadić, PSSS „Poljosavet“ Loznica

Foto: Envato


reklama