Višnja je, kažu, naša izvozna šansa. Međutim, poslednjih godina proizvođači višnje bore se sa štetočinom nad štetočinama – žilogrizom (Capnodis tenebrionis).
Tokom proleća odrasle jedinke se nalaze na granama i grizu peteljke i mlade lastare, što je opasno za mlade voćke i sadnice. Opasnije od toga je kad se larve ubuše u koren i stablo.
Voćke se brane lučenjem smole, ali stable koja su u vodnom stresu ili bolesna ne mogu da se odupre. Simptomi su sitniji listovi i kasnije sitniji plodovi. Sušne godine su uslov za velike štete u voćnjaku, čak i do 80% od ukupnog broja sadnica.
Štetočina ima jednu generaciju tokom dve godine. Imago se javlja u julu i avgustu i hrane se mladarima i korom. Larva prezimljava u korenu, hraneći se tankim korenčićima. Posle dve godine se nalazi u samom deblu gde prelazi u stadijum lutke.
Zaštita višnje od žilogriza počinje postavljanjem insekticida u zemljište radi suzbijanja larvi. Koriste se sredstva na bazi hlorpirifosa ili foksima (za stabla koja nisu u rodu). To se čini plitkim ukopavanjem u krugu od jednog metra od stabla, u junu, kad ženke polažu jaja. Navodnjavanje tokom sušnih meseci takođe smanjuje mogućnost da štetočina uđe u voćku, kao i postavljanjem zaštitnih mreža oko stabla. Ako ove mere borbe nisu preduzete, onda je neophodno mehanički uništavati štetočinu – imago sa listova i peteljki otresanjem i sakupljanjem insekata. Hemijske mere podrazumevaju prskanje krošnje tokom leta sredstvima na bazi acetamiprida, tiametoksama ili imidakloprida. Posle berbe, vrše se još dva tretmana sredstvima na bazi hlorpirifosa.
Izvor: dipl. inž. Mica Stajić, PSSS Vranje