Sakupljanje šumskih plodova – delatnost u kojoj priroda „daje i uzima“

57

Za sakupljanje šumskih plodova u Srbiji je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, registrovano ukupno 122 kompanije i preduzetnika, ali je samo njih dvadesetak prošlu poslovnu godinu završilo sa dobiti, zahvaljujući veoma lošoj godini za skupljače i otkupljivače pečuraka koji dominiraju ovim sektorom.

– Gljive ne zavise od nas, već su nešto što priroda daje – ako su vremenske prilike dobre, ima i gljiva i posla i dobiti. U suprotnom nema ničega – kaže za Biznis.rs Žaklina Radulović, koja se već skoro deceniju uspešno bavi travarstvom i gljivarstvom iz svoje „baze“ u selu Luka u blizini Bora i planina Stol i Deli Jovan.

Prema podacima koje je prosledila Privredna komora Srbije (PKS), ukupan izvoz gljiva iz Srbije tokom 2022. godine vredeo je oko 25 miliona evra, a najviše novca – odnosno 10 miliona evra za 282 tone – vredeo je plasman sušenih gljiva u Italiju, Švajcarsku, Francusku, Nemačku, kao i Velikoj Britaniji (UK), SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Izvoz zamrznutih gljiva vredeo je 5,3 miliona evra, a svežih vrganja 2,8 miliona evra. Slede sveža lisičarka sa 1,8 miliona evra, konzervisane gljive u vrednosti 1,6 miliona evra i sveži tartufi sa 1,5 miliona evra. Još 1,2 miliona evra zaradili smo na svežim ili rashlađenim pečurkama, i to najviše u zemljama EU, kao i SAD, Velikoj Britaniji, UAE i Rusiji.

Iz PKS skreću pažnju na istu stvar na koju upozorava i Žaklina Radulović – da se radi o delatnosti koja izuzetno zavisi od vremenskih prilika.

– Vrednost izvoza varira od godine do godine u zavisnosti od vremenskih uslova, što se direktno odražava na rod gljiva – ističu i iz PKS.

To potcrtavaju i podaci CompanyWall-a o dobiti privrednih subjekata registrovanih za delatnost sakupljanja šumskih plodova. U pandemijskoj 2020. godini ukupna dobit svih igrača iz te delatnosti iznosila je samo 23,8 miliona dinara, u 2021. je porasla na 101,33 miliona dinara da bi se u 2022. prepolovila na 49,6 miliona dinara.

– Nažalost, i ova godina bila je veoma loša za sakupljanje gljiva – konstatuje Radulović, a na pitanje o očekivanjima za sledeću upozorava da se „sa prirodom nikada ne zna“.

Ono što se zna je da zakon obavezuje otkupljivače da obezbede odgovarajuću obuku za svoje berače, kako se konzumiranje sakupljenih gljiva ne bi pretvorilo u opasnu, a za neke i avanturu sa tragičnim posledicama.

– Nije toliko strašno kada prodajete sakupljene gljive na veliko otkupljivačima, jer mi radimo klasiranje ili preradu, pa vidimo koje gljive nisu za stavljanje dalje u promet i za korišćenje. Međutim, kada oni koji ne znaju prodaju gljive na pijaci… – upozorava Radulović.

Svima koji žele da kupe gljive savetuje da pitaju prodavca da li ima potvrdu stečenog znanja. Te potvrde mogu da se dobiju na obukama kod otkupljivača, dok za sertifikate treba da prođu obuke koje organizuje Mikološko-gljivarski savez Srbije. Taj savez objavljuje i spiskove onih koji imaju određeni nivo znanja, od komercijalnog sakupljača gljiva ili tartufa, pa sve do gljivara, determinatora ili determinatora mentora.

Kada je reč o najuspešnijima u delatnosti sakupljanja šumskih plodova, CompanyWall rangirao je privredne subjekte na osnovu rezultata poslovanja, odnosno pokazatelja EBITDA.

Na vrhu tabele našla se jedna od najstarijih firmi u toj branši – Interfood 60 iz Čačka, koja je osnovana još 1989. godine.

– Poslovanje kompanije se sastoji od kupovine, prerade, pakovanja, skladištenja i izvoza šumskih pečuraka svih vrsta, šumskog i kultivisanog voća kao sušenog ili zamrznutog – ističu na svom portalu.

Sa najvećim brojem zaposlenih među svim ostalim kolegama iz branše (81 radnik) i EBITDA u 2022. od 42,1 milion dinara, ova kompanija je jedino preduzeće srednje veličine na listi.

Na drugom mestu je Inter-Funghi iz Požarevca, koji je u 2022. ostvario EBITDA od 3,77 miliona dinara, odnosno nešto bolji rezultat nego u 2021. koja je, prema oceni gljivara i PKS, ipak bila bolja za ovu delatnost.

Treći među najuspešnijima u delatnosti sakupljanja šumskih plodova prema EBITDA pokazatelju u 2022. godini je jedna od dve beogradske firme na listi – Mundofruit Export, koja je na toj poziciji zahvaljujući EBITDA od 3,27 miliona dinara.

Žaklina Radulović smatra da je u njihovoj delatnosti najvažnije da se privrednici drže pravila, odnosno da rade sa svim dozvolama, zapošljavaju i obučavaju radnike i da plaćaju kvotu za sakupljanje plodova.

– Mi, recimo, na kraju godine podnosimo izveštaj ministarstvu za zaštitu životne sredine o tome šta smo i koliko otkupili, a postoji i precizan cenovnik, kao i spisak zaštićenih vrsta koje se mogu brati – istakla je ona i skrenula pažnju na to koliko je važno odgovorno sakupljati i otkupljivati šumske plodove.

– Onaj ko „ide u šumu“ pokušaće da sakupi što više kako bi prodao, a kad dođe na otkupno mesto, tu se ubiraju samo dobre gljive za prvu i drugu klasu, a ostalo se stavi sa strane, da bi se na kraju tone i tone bacale. Tako se gljive uništavaju, i zato su i stigle na liste zaštićenih vrsta – upozorila je Žaklina Radulović.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Freepik, Unsplash, Pexels


reklama