Osnovna stvar pri čuvanju meda je zaštita od vlage jer je med vrlo higroskopan, pa se upijanjem vlage stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj gljivica te tako dolazi do kvarenja meda.
Osim što je higroskopan, lako upija i strane mirise pa je poželjno izbegavati držanje meda u istoj prostoriji sa lukom, petrolejom, benzinom, raznim deterdžentima i sapunima.
Idealna temperatura za čuvanje meda je oko 10 stepeni Celzijusa. Prostorija za skladištenje meda mora biti suva, sa dobrim provetravanjem i osenčena.
Posuđe u kom se čuva med je bitno za očuvanje njegovih specifičnih osobina. Najbolje je čuvati med u staklenim posudama koje se mogu hermetički zatvarati, zatim u posuđu od gline, emajliranom suđu ili posuđu od plastike koje je rađeno prema zakonskim propisima o ambalaži za čuvanje namirnica.
Med se može držati i u buradima, ali samo od suvog drveta koje ne sme odavati mirise i boju. Najbolji su lipa, jasika i topola. Vlaga ne sme biti veća od 18-20 odsto, što odgovara i sadržaju vlage u medu.
Četinari ne dolazi u obzir zbog specifičnog mirisa, a ni hrast zbog tanina koji potamnjuje med.
Metalni sudovi, odnosno burad, moraju biti dobro presvučeni neutralnom presvlakom iznutra kako med ne bi dolazio u kontakt sa metalom.
Za uskladištenje velikih količina meda koriste se specijalni betonski bazeni koji su obloženi iznutra staklenim pločama ili keramikom.
Foto: Pixabay