Bosiljak je cenjena začinska biljka koja se osim primene u kulinarstvu koristi i kao sedativno sredstvo, antiseptik i kod probavnih smetnji, ali i za inhalaciju disajnih puteva. Eterično ulje eugenol, koji sadrži biljka, daje joj specifičan ukus i miris.
Bosiljak je jednogodišnja, zeljasta biljka, koja pripada porodici Lamiaceae, a može narasti i do 80 cm. Ima plitak koren, bele cvetiće. Kad se poseje, seme niče za 7-14 dana.
Uslovi gajenja
Temperatura
Bosiljku odgovara umereno topla klima. Za nicanje semena optimalna temperatura je 18-20 stepeni.
Voda
U vegetativnom periodu bosiljk traži 600-650 ml/m2 padavina, što znači da mu je potrebna znatna količina vlage, a posebno za vreme klijanja, nicanja, izbijanja izdanaka i u vreme pupanja.
Zemljište
Bosiljku pogoduju topla humusna, rastresita zemljišta, tipa černozema.
Proizvodnja bosiljka
Plodored
Najbolje je da se na istom mestu gaji svake dve do tri godine. Odlično uspeva posle leguminoza. Vegetacioni period mu je od 170-180 dana ako se gaji iz rasada.
Priprema zemljišta
U jesen treba obaviti duboko oranje na 35 cm, a u proleće se tlo obrađuje površinski.
Đubrenje
Pri jesenjem đubrenju treba uneti 35-45 kg/ha fosfora i 80 kg/ha kalijuma. Pri startnom đubrenju u proleće potrebno je uneti 40-60 kg/ha azota i 18-20 kg/ha kalijuma. Posle prvog košenja treba prihraniti zemljište sa 30-40 kg/ha azota. Ako je predusev đubren stajnjakom, nije ga potrebno unositi za bosiljak.
Setva/sadnja bosiljka
U područjima sa ranim mrazevima, setvu je najbolje obaviti početkom maja. U bezmraznim područjima, sadnja se obavlja krajem aprila. Seje se u međureni razmak od 50 cm, a u redu 20-25 cm, na dubinu 0,5-1 cm u jamice sa po 3-5 semenki. Za 1 ha potrebno je 2,5-3,5 kg semena.
Razmnožavanje bosiljka iz rasada
Sejanje se obavlja sredinom marta u nezagrejane leje koje bi trebalo da budu pokrivene najlonom. Seje se na međuredni razmak 10-15 cm, a na dubinu 0,5 cm. Da bi dobili rasada za 1 ha potrebno nam je 350-400 leja koje su zasejane sa 0,6-1,2 kg semena. Rasađivanje se vrši na međuredni razmak 40-50 cm i 25-30 cm u redu. Rasađene biljke treba dobro zaliti.
Sadnja bosiljka može biti i u stanu, u saksijama. Najbolje mesto je balkon ili na prozoru. Sejanje semenki bosiljka u saksiju je, orijentaciono, sedam semenki u saksiji prečnika 10 cm. Sadnju rasada u saksijama trebalo bi obaviti u univerzalnom supstratu, a najbolje je ako je rasad već razgranata biljka. Rasad je potrebno zalivati svaki drugi dan, osim pri velikim vrućinama, kad se to obavlja svakodnevno. U saksiju je potrebno staviti drenažni sloj pre stavljanja supstrata. Kad biljka bude visoka desetak centimetara trebalo bi odrezati vršni deo kako bi se podstakao razvoj bočnih izdanaka.
Nega
Potrebno je redovno održavanje useva, odnosno, redovno uništavanje korova okopavanjem i kultivisanjem zemljišta, a time se obezbeđuje i aeracija tla. Prvi put treba okopavati 10-15 dana posle rasađivanja, a drugi put 15-25 dana posle prvog okopavanja.
Navodnjavanje je neophodno ako je proizvodnja bosiljka intenzivnog karaktera, naročito u slučaju direktne setve. Može biti 3-6 navodnjavanja, zavisno od uslova, ali prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti odmah posle sejanja ili sadnje, a kasnije na svakih 10-14 dana. Naročito bitno je obezbediti vlagu početkom grananja, kad se formiraju pupoljci i nakon košenja.
Zaštita
Protiv korova se pre presađivanja može koristiti herbicid na bazi prometrina, a u slučaju jače pojave, preparati na bazi fluazifop-butila. Bolesti koje napadaju bosiljak su obično pepelnica i gljivice iz roda Alternaria. Trebalo bi tretirati preventivno fungicidima na bazi mankozeba ili cineba svakih 8-10 dana. Poslednje tretiranje se sme izvesti tri sedmice pre košnje. Štetočine koje se pojavljuju su zemljišne, grčice i žičnjaci, i protiv njih koristimo zemljišne insekticide.
Berba (košenje) bosiljka
Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put na početku cvetanja, u julu, a drugi put krajem septembra. Trebalo bi kositi na visinu 10-12 cm. Kosi se ručno ili kosačicama za travu. Ukupan prinos u jednoj godini je 6-8 t/ha sveže, ili 1,3-1,7 suve iseckane materije. Sušenje se obavlja na temperaturi 35-40 stepeni u sušarama. Može se sušiti i u prostorijama sa promajom, a berbu rasporediti u tanak sloj ili vezati u snopiće. Osušen bosiljak se čuva u jutanim vrećama na hladnom i suvom mestu.
Žetva semena se izvodi u dve faze, počinje se sredinom avgusta, kad je sazrelo 50 odsto plodova. Pokosi se, vezuje u snopove, suši i naknadno dozreva i onda se snopovi ovrše, seme suši, a potom se na propisan način dorađuje, pakuje i čuva. Očekivani prinos je 250-300 kg/ha.
Foto: Pixabay
