Zbog klimatskih promena oličenih u dugotrajnom sušama i periodima obilnih padavina mađarska poljoprivreda iz godine u godinu trpi sve veće gubitke. Prema prognozama Instituta za poljoprivredna istraživanja, do 2050. prinosi pšenice će, čak i uz intenzivno navodnjavanje, u proseku biti za oko 10 odsto manji nego danas.
Stručnjaci ističu da je navodnjavanje među najdelotvornijim rešenjima. Međutim, u Mađarskoj se trenutno navodnjava svega 2,5 odsto zemljišta pokrivenog biljkama kojima je dodatna voda nužna.
Jednodušan stav mađarskih poljoprivrednih istraživača jeste da su savremena znanja neophodna za strukturne promene u ovoj oblasti, jer poznavanje tradicionalnih operacija u budućnosti neće biti dovoljno. Sa klimatskim promenama sve je neizvesnije optimalno vreme različitih faza radova u poljoprivredi, od setve do žetve, koje je do sada bilo fiksirano u kalendaru. Relativna tehnološka zaostalost mađarske poljoprivrede, koju karakteriše mnogo malih i srednjih privatnih gazdinstava, značajno doprinosi sporom prilagođavanju poljoprivrede na promene koje će u budućnosti biti neophodne.
Čaba Đurica, rektor Mađarskog univerziteta za poljoprivredu i prirodne nauke, kaže da smo se svi suočili sa činjenicom da više nije moguće proizvoditi potrebne količine hrane odgovarajućeg kvaliteta uz tehnologije, praksu i sorte biljaka koje postoje već 30–40 godina.
– Moramo da promenimo naše razmišljanje. Rastuće temperature pomeraju klimatske zone, sa prosečnim porastom temperature od jednog stepena Celzijusa već 300 kilometara dalje. Klima današnje Mađarske odgovara Bugarskoj pedesetih godina prošlog veka, a klimatski pojasevi su se značajno pomerili tokom dva-tri milenijuma. Ili ćemo se prilagođavati promenjenim uslovima, što znači da moramo da gajimo različite vrste biljaka, da koristimo druge tehnologije, drugačije načine obrade zemljišta, ili će se sve to, pre ili kasnije, prirodno vratiti. Ako dođe do iznenadne dugotrajne suše za koju nismo pripremljeni, to bi moglo biti fatalno. Tada, jednostavno, neće biti hrane – upozorava Đurica.
On podseća da samo četiri odsto zaposlenih u mađarskoj poljoprivredi ima visoko obrazovanje. Zato ističe da je uloga univerziteta u promeni sadašnjeg stanja u poljoprivredi veoma važna i da nove generacije inženjera u potpunosti vladaju digitalnim tehnologijama, u čemu on vidi veoma važnu podršku za pronalaženje rešenja.
– Mladi su mnogo fleksibilniji, protive se stereotipima ili dogmama koje starije generacije ne mogu da napuste. I to uliva nadu. Zadatak je veoma složen, jer podrazumeva saradnju nauke, poljoprivrednika i vlade, kako održivost ne bi bila samo slogan, već imala i konkretno značenje. Mora se osigurati da se ekološki sistem ne uruši u roku od nekoliko godina ili decenija – kaže Đurica i podseća na preliminarne procene da bi se stanovništvo Zemlje moglo povećati na 11 milijardi do kraja ovog veka.
Istraživanja mađarskih stručnjaka su pokazala da oplemenjivanje biljaka značajno može povećati iskorišćenost vode kod useva. Uspešni eksperimenti sprovedeni su poslednjih godina na sortama pšenice iz Martonvaša i Segedina. Iako ova hlebna zrna daju manji prinos u uslovima ekstremne suše, ona su u stanju da je prežive i nastave da donose plodove.
U Institutu za poljoprivredna istraživanja Mađarske akademije nauka u Martonvašaru kažu da pored novih sorti testiranih u specijalnom stakleniku zvanom fitotron, koji precizno reguliše temperaturu, vlažnost, sastav i strukturu zemljišta, kao i količinu atmosferskog ugljen-dioksida, i neke tradicionalne sorte takođe mogu biti otporne na klimatske promene. U okviru nekoliko međunarodnih projekata, Institut za ekološka poljoprivredna istraživanja godinama istražuje mogućnosti ponovnog uzgajanja takozvanih prastarih žitarica. Ove biljke se mogu uspešno gajiti čak i u područjima sa nepovoljnim klimatskim uslovima, gde se inače uzgajaju novije vrste pšenice. Iako ove sorte imaju manji prinos, bogatije su mikroelementima i dijetetskim vlaknima, a i njihova proteinska struktura je zdravija.
Prema mišljenju stručnjaka, protiv osnovnih uzroka klimatskih promena trebalo bi se boriti globalno, ali ne treba zanemariti ni mere u lokalnim sredinama. Oni preporučuju da treba razmisliti o vraćanju poljoprivrednih zemljišta sa lošijim uslovima u tzv. prirodno stanje. Mikroklima tih područja, kako ističu, može se značajno poboljšati osiguranjem biološke ravnoteže flore i faune.
Izvor: Politika
Foto: Envato
