Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu kada se za to steknu agrometeorološki uslovi. Ratari koji će je sejati već od jesenas su počeli da pripremaju oranice za ovogodišnji rod. Još pouzdano ne znaju koliko će ih setva koštati po hektaru, pošto je đubrivo malo pojeftinilo, a cene semena i zaštitnih sredstava otišle nagore. Ali, kao i ranijih godina, od šećerana sa kojima imaju ugovorenu proizvodnju dobiće polovinu semena i zaštitnih sredstava od potreba, pa će im izdatak za setvu biti niži.
Ove godine, kada se završi kampanja prerade šećerne repe zemljoradnici će prvi put dobiti podsticaj po hektaru od 35.000 dinara. Ta suma je namenjena svima koji industrijsku biljku seju do 500 hektara i budu imali prinos od 50 tona po hektaru.
Namera države je da tako podstake poljoprivrednike da uvećaju površine, jer iz godine u godinu pod repom smo imali sve manje površina, ali uvek dovoljno da šećera imamo za domaće potrebe i za izvoz.
Ratar Živko Vasin iz Temerina kaže da nije nedostižan uslov u prinosima, jer je i u najnepovoljnijim godinama repe bilo 60 tona po hektaru.
– Izašao je pravilnik o podsticajima i navedeno da administraciju oko isplate subvencija umesto zemljoradnika rade šećerane – kazao je Vasin.
Naveo je da će upravo zbog tih podsticaja ove godine povećati površine za četvrtinu u odnosu na lanjske.
Koliko će repe biti ukupno više posejano zbog dobrih stimulativnih mera Vasin ne može da proceni, ali naglašava da se repi vraćaju zemljoradnici koji su je i ranijih godina sejali.
– Repu će sejati „stari reparoši” i oni koji su proteklih godina sejali druge kulture – kazao je Vasin i dodao da mlade poljoprivrednike još ne interesuje setva slatkog korena, verovatno što je industirjska biljka zahtevna, neprekidno je treba obiliziti i čuvati od bolesti, i do deset puta prskati da bi se zaštitila od štetočina.
On napominje da uz dobre podsticaje poljoprivrednici sada imaju više računa da repu seju i zbog cene šećera u trgovimama.
– I nama i šećeranama cena u radnjama odgovara. Fabrikanti su zato i povećale cenu novog roda i plaćaju 55 evra po toni, a lane su za usev davali svega 43 evra po toni – kazao je Vasin i naveo da se maloprodajna cena vratila na nekadašnji nivo kada je kilogram šećera u radnjama vredeo nemačku marku.
Poljoprivrednik iz Kisača Jozef Fokman sejaće ove sezone repu posle više godina pauziranja. Ranijih godina sejao je druge poljoprivredne kulutre, a lanjska suša, ali i podsticaj koji će dobiti naveli su ga da ponovo gaji industrijsku biljku.
– Odlučio sma se da repu ponovo sejem, soja je lane zbog suše podbacila, a sada država daje subvencije. Pošto sam već ranijih godina sejao repu znam kako da je treba raditi i čuvati od bolesti – naveo je Fokman.
Lane je pod repom bilo oko 30.000 hektara, a ove godine po rečima direktorke Poslovne zajednice „Inustrijsko bilje” Olge Čurović bilo bi dobro da imamo oko 40.000 hektara.
– Repe će, očekivanja su, biti više posejano nego prošle godine, ali je još rano govoriti za koliko će biti povećane površine – kazala je direktorka Čurović za „Dnevnik“ i navela da je izašao pravilnik o podsticajima i da je izvesno da će država stimulisati proizvodnju šećera.
U Srbiji se, podsećamo, preradom repe bave dve fabrike, domaća kompanija „Sunoko“ koja repu prerađuje u šećeranama u Kovačici, Pećincima i Vrbasu, i grčka kompanija„Helenik šugar“, koja repu radi u fabrici u Crvenki. Grcima pripada i fabrika u Žablju, ali ona ne radi već nekoliko godine, jer kompanija nema interes da pali peć pošto za setvu ne vlada interesovanje poljoprivrednika u okolini i šire.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato
