Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je Rusiju da se vrati međunarodnom ugovoru o pomorskim isporukama ukrajinskog žita, i ocenio da će bez toga najstrašnije posledice trpeti najugroženiji među gladnima u svetu.
Gutereš je u govoru na otvaranju samita o hrani u Rimu rekao da će zbog nedavne odluke Rusije da odbije produženje važenja ukrajinsko-ruskog sporazuma o izvozu ukrajinskog žita, ne samo „najugroženiji platiti najveću cenu“, već su negativne posledice odmah stigle: pšenica je u svetu poskupela za 14%, a kukuruz za više od 10%.
Rusija je neobnavljanje sporazuma obrazložila neispunjavanjem njenih zahteva za uporedni izvoz njene hrane i đubriva u svet.
I Rusija i Ukrajina su „ključne za globalnu bezbedost hrane“, ukazao je čelnik UN jer te dve zemlje daju 30% svetskog izvoza pšenice i ječma, 20% svetskog izvoza kukuruza i više od polovine svetskog izvoza suncokretovog ulja.
Gutereš je kazao da je posvećen omogućavanju nesmetanog pristupa globalnim tržištima prehrambenih proizvoda i đubriva iz Ukrajine i Ruske Federacije.
On je pozvao međunarodnu zajednicu da bude ujedinjena u nalaženju rešenja za to pitanje na osnovu njegovog najnovijeg predloga.
Sporazum postignut 2022. uz posredovanje UN i Turske imao je cilj da se održi protok žita ka zemljama u razvoju, posebno u Africi i na Bliskom istoku, uprkos sukobu Rusije i Ukrajine.
Kada je postignut taj sprazum, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija ponovo je dobio najvećeg dobavljača – Ukrajinu, što je omogućilo isporuku 725.000 metričkih tona humanitarne pomoći u hrani zemljama na ivici gladi, uključujući Etiopiju, Avganistan i Jemen.
Suspenzija sporazuma, kao i ruski napadi na crnomorske luke Ukrajine, uznemirili su ruskog saveznika Kinu, kao i zemlje u razvoju koje su u velikoj meri zavisne od isporuka za ishranu stanovništva.
Pored sporazuma o žitu, efekti klimatskih promena na proizvodnju i distribuciju hrane bili su tema diskusije na samitu u Rimu.
– Potrebni su nam sistemi ishrane koji mogu pomoći da se okonča ovaj besmisleni rat – rekao je Gutereš.
– Transformacija znači nove, održive sisteme koji mogu da smanje ugljenični otisak prerade hrane, pakovanja i transporta – rekao je on.
Takva transformacija takođe zahteva da države i preduzeća „preduzmu jače i brže mere za rešavanje klimatske krize i isporuku ekološke i klimatske pravde – ukazao je on.
Način na koji se uzgaja i proizvodi hrana doprinosi klimatskim promenama, slabeći poljoprivredno-prehrambeni sistem, kaže Korina Hoks, direktorka Odeljenja za prehrambene sisteme i bezbednost hrane u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO) sa sedištem u Rimu.
Skup je imao za cilj da sagleda napredak i zastoje od prvog samita o sistemima hrane koji je održan 2021. godine.
Prema FAO-u, samit je okupio učesnike iz 161 zemlje, uključujući 22 šefa država ili vlada, i 150 nevladinih organizacija.
Foto: Envato, Tanjug/AP Photo/Ebrahim Noroozi