Dolaskom jeseni, mnoge povrtarske kulture završavaju svoju vegetaciju, ali nekima od njih jesenska i zimska hladnoća ne smeta te one, iako usporeno, i dalje rastu.
Prednost jesenske setve i sadnje je iskorištavanje površine i snabdevanje tržišta povrćem u rano proleće. Biljke će za svoj rast zahtevati đubrivo i vlažnost. Sunce će biti niže na horizontu pa vlaga iz tla neće tako brzo ispariti. Biljke je dovoljno samo zaliti posle setve ili sadnje.
Zelena salata (Lactuca sativa L.)
U kontinentalnom području salata se seje krajem septembra, a rasadi se sade u drugoj ili trećoj nedelji oktobra. U mediteranskom području, salata se seje u drugoj ili trećoj nedelji oktobra, a sadi u drugoj ili trećoj nedelji novembra. Ovi rokovi su okvirni jer zavise od klimatskih prilika područja gajenja i dužini vegetacije pojedinih sorti. Za ozimu proizvodnju preporučuju se samo sorte koje imaju mogućnost prezimljenja u fazi male rozete pod snegom i da mogu da podnesu suvomrazicu.
Crni luk (Allium cepa L.)
Luk se sadi sredinom oktobra ili kasnije, zavisno od vremenskih prilika. Sadi se na dubinu od 3 do 4 cm kako suvomrazica ne bi podigla lukovicu i kako bi se sprečilo oštećenje novog korenja. Tokom jeseni i zime, luk će se ukoreniti, u nekim slučajevima će narasti i novo lišće, ali neće stradati od zime. Pri sadnji se odabiru manje i veće lukovice zavisno o kasnijoj nameni. Manje lukovice daće veće glavice luka jer je manja šansa da će doći do vernalizacije i stvaranja cveta luka. Za korištenje mladih svežih zelenih listova luka, sade se krupnije lukovice.
Beli luk (Allium sativum L.)
Sadi se u jesen, prezimljuje i sledeće godine razvija vegetativnu masu i lukovicu. U kontinetalnim delovima sadi se sredinom oktobra, a u mediteranskom području krajem oktobra do sredine novembra.
Spanać (Spinacia oleracea L.)
U kontinetalnom području, spanać se seje sredinom oktobra. Seju se sorte koje mogu da podnesu niske temperature. Berba je u proleće, u martu i aprilu. Spanać će ući u zimu s dva do četiri prava lista i kao takav će prezimiti, a u proleće će normalno nastaviti svoj rast. U mediteranskom području, spanać se može sejati od početka septembra do sredine oktobra za jesensku proizvodnju, a setvom do sredine novembra na zaklonjenom području, postiže se berba tokom cele zime, ali se moraju gajiti otporne sorte. Za ozimu proizvodnju, spanać se seje na uzdignute gredice. U tom slučaju, površina gredice je manje izložena stagniranju vode kod veće količine padavina.
Šargarepa (Daucus carota L.)
U kontinentalnom području, za ranu proizvodnju praktkuje se predzimska setva, krajem oktobra ili u novembru. Kroz zimu ostaje u tlu i vrlo malo proklija, dok u proleće, čim nastupi toplije vreme, nastavlja rast.
Matovilac (Valerianella locusta L.)
U kontinetalnom području uobičajena je setva od sredine avgusta do sredine oktobra. Ranijom setvom moguća je i jesenjska berba (od oktobra do decembra), a kasnijom od marta do kraja aprila, zavisno od vremenskih prilika. Preporučuje se prekrivanje gredica agrotekstilom, perforiranom PE folijom što pospešuje rast, omogućuje raniju berbu i bolji kvalitet.
Na ovaj način se povrtnjak priprema za sledeću sezonu. Ako se odluči da se setva i sadnja pomere za proljeće, tlo se može pokriti perforiranom PE folijom, seenom, piljevinom, starim novinama, itd. To će sprečiti rast korova, a preostale uništiti. Pokivač za zagrtanje biljaka, takozvani malč, smanjiće isparavanje vode i sprečiti eroziju koja je moguća zbog obilnih zimskih padavina. Tokom godine potrebno je povremeno proveriti vlažnost tla. Biljke koje su u suvom tlu neće moći da prežive zimu, kao ni u prevlažnom. Na početku proleća potrebno je ukloniti malč kako bi sunčevi zraci lakše dospeli do tla i zagrejali ga.
