Setva jednog hektara pšenice koštaće preko 140 hiljada dinara

61

Setva strnih žita samo što nije počela, a ratari i agrarni stručnjaci kažu da skuplje od ove nije bilo. Računica Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije pokazuje da je za hektar pšenice, računajući i zakup oranica, potrebno 140.720 dinara.

Sav repromaterijal je višestruko skuplji nego lane. Tako se, recimo, đubrivom NPK 15:15:15 na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje trgovalo po 93,07 dinara kilogram bez PDV-a. Urea se trgovala u cenovnom rasponu od 97,40 do 98,84 na paritetu franko utovareno, dok je roba franko isporučena kupcu trgovana od 98,84 do 99,13 dinara bez PDV-a.

U Agrarnoj komori navode da u strukturi troškova jesenje setve najviše odlazi na arendu – čak 61.360 dinara po hektaru košta prosečan zakup njiva godišnje. Dalje, za oranje je potrebno 9.310 dinara, za setvospremiranje 2.920 dinara, za rasturanje veštaka 1.920 dinara, a za setvu pšenice 4.480 dinara. Prema računici Komore NPK đubriva po hektaru ide za 38.230 dinara, a semena za 22.500.

Očekuje se da se ove jeseni pšenicom zaseje 630.000 hektara. Kako je za Agrosmart izjavio agroekonomski analitičar Žarko Galetin, setva pšenice, ječma i uljane repice biće skuplja oko 40-50 odsto u odnosu na lane.

On kaže da su mineralna đubriva i energenti inputi koji su generisali izrazito skupu proizvodnju kod svih useva. Đubriva su ekstremno poskupela krajem prošle godine tako da cene u lanjskoj jesenjoj setvi nisu bile visoke kao sadašnje. Galetin dodaje da nije bilo tako skupo ni dizel gorivo ni energenati.

Ovaj stručnjak procenjuje da će se ratari poučeni iskustvom iz berbe i žetve kukuruza i soje u kojoj su loše prošli zbog značajnih pobačaja u prinosu ovih kultura sada više okrenuti ka pšenici. Ona se ove godine pokazala kao sigurniji usev.

– Zbog globalne promene klime, to jest nedostatka padavina i izuzetno visokih temperatura u julu i avgustu, kukuruz i soja su podbacili. Budući da se pšenica žanje početkom jula nije osetila te udare pa smo ove godine imali sasvim solidan prinos od 5,1 tone po hektaru – podseća on.

– Prošle godine smo imali izvoz od 5,4 milijarde dolara. U spoljnotrgovinskoj razmeni agrara imali smo suficit od 1,8 milijardi i mislim da ove godine to ni blizu ne možemo očekivati. Perjanice našeg izvoza su pre svega bili kukuruz, pšenica i malina, ali ove godine možemo zaboraviti na takav rezultat – zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Agrarni analitičar Milan Prostran predlaže da država zbog ukupne situacije u vezi sa inputima – mineralnim đubrivima, sredstvima za zaštitu bilja, semenom, naftom, odnosno svime što utiče na cenu finalnog proizvoda mora da preduzme ozbiljene mere. Prvi zadatak nove Vlade je da hitno donese sistemski zakon, ne uredbe, o regresiranju cene inputa u poljoporivredi, regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte, rekao je Prostran.

Izvor: Agrosmart

Foto: Envato


reklama