Poznato je da se u proizvodnji krompira koriste veoma velike količine mineralnih đubriva i da ova kultura po vađenju ostavlja zemljište bogato reziduima osnovnih mineralnih hraniva, relativno čisto od korova, kao i dobro obrađeno zahvaljujući samom procesu vađenja osnovnog useva. Zahvaljujući svemu tome, krompir predstavlja gotovo idealan predusev kako za pšenicu tako i za ostala strna žita.
Osnovni problem u ovakvoj setvi predstavlja mogućnost poleganja useva pšenice usled povećane količine azota u zemljištu. Mada se u proizvodnoj praksi na ovakvim parcelama uopšte ne vrši osnovno đubrenje u jesenjem periodu već samo prihrana u proleće, preporuka bi bila da se u prosečnoj proizvodnoj godini predsetveno ipak upotrebi manja količina odgovarajuće NPK kombinacije (u zavisnosti od rezultata analize plodnosti zemljišta).
Prihranu azotnim đubrivima u proleće u zavisnosti od stanja useva trebalo bi ili potpuno izostaviti ili vrlo obazrivo izvršiti, ali u nešto kasnijem periodu kako bi se moguće greške maksimalno izbegle.
Posebno bi trebalo biti obazriv u sušnim godinama, s obzirom na to da suša obora prinose krompira pa u zemljištu ostaju velike količine neiskorišćenih hraniva. U tom slučaju se čak preporučuje da se ne koristi osnovno đubrenje u jesen i prihrana u proleće.
Što se osnovne i predsetvene obrade zemljišta tiče, komotno se može ići na minimalnu obradu, tj. pliću obradu tanjiračama i drljanje. Setvu bi trebalo obaviti sa nešto manjim količinama semena nego u klasičnoj setvi, pre svega da bi se izbegla preterana gustina useva koja u kasnijem periodu može dovesti do izduživanja internodija pa samim tim i povećane sklonosti ka poleganju.
U izboru sorte trebalo bi ići na forme nižeg habitusa, otpornije na poleganje kao i na sorte visokog tehnološkog kvaliteta (npr. Zvezdana, Gordana, Simonida, Planeta ) ili u slučaju da se pšenica koristi za stočnu hranu, na sorte vrlo visokog potencijala rodnosti a nešto nižeg tehnološkog kvliteta (npr. NS-40 S, Apač).
Setvu bi trebalo obaviti što bliže početku optimalnog roka, između ostalog i zato što su ove parcele najčešće na nešto višim nadmorskim visinama pa često dolazi do pojave ranih mrazeva.
Izvor: dipl. inž. Milan Damljanović, PSSS Čačak
Foto: Envato
