Ruzmarin (Rosmarinus officinalis L.) je mediteranska (submediteranska) višegodišnja biljka koja se u kontinentalnom delu gaji u vrtovima, baštama i saksijama, a osim primene u kulinarstvu cenjen je i zbog svoje lekovitosti.
Ograničavajući faktor za plantažno gajenje ruzmarina je temperatura – osetljiv je na niske temperature i bez zaštite može da izmrzne. Može se gajiti na zaklonjenom mestu koje tokom zime nije izloženo ekstremno niskim temperaturama, što je kod nas obično u klisurama.
Ruzmarinu je potrebno mnogo svetlosti jer cveta na suncu, a s druge strane ne sme da se pregreje u vrelim letnjim danima.
Simbol ljubavi i vernosti, ruzmarin je ime dobio po latinskim rečima ros (rosa) i marinus (more), u prevodu ’morska rosa’, pošto na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji prenosi vlagu.
Žbunolika je zimzelena biljka igličastih listova i svetloplavih cvetova. Igličasti listovi intenzivnog su mirisa, kao i pikantno ljutog, oporog i gorkog ukusa.
Zemljište za sadnju trebalo bi da bude neutralno do alkalno. Priprema zemljišta se sastoji od dubokog oranja u jesen, pri čemu se unosi kompost ili dobro zgoreo stajnjak. U proleće se vrši laka obrada zemljišta i to neposredno pred sadnju.
Najpouzdaniji način sadnje je formiranim, užiljenim sadnicama dužine oko osam centimetara. Sadi se u međurednom rastojanju od 70 cm sa rastojanjem u redu od 35 cm.
Nega zasada sastoji se od redovne borbe protiv korova kultiviranjem i okopavanjem, pri čemu se unose azotna đubriva.
Nisu do sada zapažene značajnije bolesti i štetočine. Zbog ovakvih karakteristika zahvalan je za gajenje u organskoj proizvodnji.
U fazi cvetanja, žbunovi se šišaju na 10-15 cm iznad zemlje, suše se na promajnom mestu ili u sušnici na temperaturi do 40 stepeni, a posle sušenja se listovi omlate.
Zbog jakog mirisa, ruzmarin bi trebalo držati u limenkama ili dobro zatvorenim vrećicama. Ako lišće ovlaži ili bude izloženo jakom direktnom osunčavanju, ono gubi lekovitost.
Primena u ishrani
Ruzmarin se koristi kao dodatak jelima, kolačima, a naročito pečenom mesu.
U kuhinji se koriste osušeni cvetovi, grančice ili listovi i to u malim količinama, pošto prevelike količine mogu da budu štetne po organizam.
Veoma je pogodan za neutralisanje štetnog dejstva jake i masne hrane.
Najpogodniji i najzdraviji je kao začin za jagnjeća i jareća pečenja, mada se koristi i za pečenja od piletine, zečetine i govedine, ali i kao dodatak u spravljanju kobasica.
Za začin, koristi se u kombinaciji sa belim lukom, lavandom, peršunom, lovorom i bosiljkom.
Lekovito dejstvo
U ishrani se, pored začina za jelo, koristi kao začin za vino i za spravljanje čaja.
Ruzmarin je veoma dobar antioksidans, a pored toga ima antiseptičko, antibiotsko, antigljivično i sedativno dejstvo.
Zbog sedativnog dejstva savetuje se oprez u toku trudnoće. Interesantno je da ruzmarin ima antikancerogeno dejstvo kad se koristi kao začin za pečeno meso.
Obloge i masaža uljem ili tečnostima na bazi ruzmarina koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića…
Eterična ulja na bazi ruzmarina nalaze veliku primenu u kozmetici za pripremu mnogih krema i raznih preparata za negu kože.
Foto: Cover Images
