Biljke često pokazuju upadljive simptome oboljenja čiji uzročnici nisu infektivne prirode. Jedan od značajnijih uzročnika takvih oboljenja je nedostatak ili višak hranjivih materija.
Nedostaci značajnih mineralnih elemenata u ishrani su među najzastupljenijim neinfektivnim uzročnicima bolesti biljaka. Oni se nepovoljno odražavaju na razvoj korena i nadzemnih delova biljaka i na njihovo plodonošenje.
Azot je konstitutivni element tako značajnih jedinjenja kao što su hlorofil, hormoni, aminokiseline, proteini uključujući enzime i vitamine. U nedostatku azota biljke imaju usporen rast, mladari su tanki i skraćeni, rastu uspravno. Lišće je sitnije. Takođe, sa starenjem dobija narandžasto-crvenu boju. Česte su i nekroze po obodu starijeg lišća. Kod većeg nedostatka azota odnos korenskog dela prema nadzemnom izdanku je poremećen. Takođe, smanjena je akumulacija šećera koji tada predstavlja ograničavajući faktor u procesu disanja biljaka. Cvetanje biljaka je u značajnoj meri redukovano. Kod trava i žitarica koje pate od nedostatka azota javlja se slabije bokorenje, na stabljikama pojava crvenkastih pruga, dok su im klasovi sitni, zrna nepotpuno razvijena.
Simptomi se mogu ublažiti pa i otkloniti unošenjem u zemljište azotnih đubriva i folijarnom prihranom.
Sa viškom azota biljke su bujnije sa krupnijim i sočnijim lišćem. Povećava se parenhim na račun sklerenhima zbog čega su tkiva sunđerasta, mekša i osetljivija na razne bolesti i mehaničke povrede. U godinama sa češćim i jakim kišama, prvenstveno olujnim, biljke su podložne poleganju, njihov koren je kraći i deblji, a u slučaju suše su manje otporne. Vegetacija se produžuje, a može doći i do promene kvaliteta plodova zbog nakupljanja azotnih jedinjenja na račun belančevinastih. Višak azota u vidu amonijaka izaziva kod biljaka pojavu toksičnosti , pa čak i nekrozu zeljastih delova.
Biljke koje pate od deficita fosfora se mogu lako prepoznati po boji listova, koji su tamno do zagasito zelene i crvenkaste boje usled povećane sinteze antocijana. Višak fosfora u biljkama se retko javlja pošto se njegovi joni u zemljištu brzo vežu.
Kalijum je element koji je veoma bitan za vodni režim biljaka jer snižava koeficijent transpiracije. Značajan je i kao katalizator posebno u redukciji nitrata i u procesima prevođenja skroba u šećer. Ima značajnu ulogu u procesu fotosinteze i u velikoj meri doprinosi povećanim aktivnostima kambijuma.
Nedostatka kalijuma u zemljištu je česta pojava. Manifestuje se žutilom lišća, posebno po obodu. Kod voća – jabuke javlja se izumiranje oboda listova, talasavost i kovrdžanje listova i na kraju, njihovo sušenje i opadanje. Nedostatak kalijuma se može relativno lako rešiti dodavanjem u zemljište većih količina đubriva u vidu kalijumovih soli.
U prirodi su retke pojave viška kalijuma, a ako se to desi tada dolazi do nedostatka kalcijuma i magnezijuma.
Izvor: dipl inž. Ivana Obradović, PSSS Prokuplje
Foto: Free Images
