Buxus sempervirens, odnosno šimšir, zimzelena je biljka iz porodice Buxaceae čiji je prirodni areal jugozapadni i jugoistočni deo Evrope, pa sve do azijskog kontinenta.
Šimšir tokom cele godine ukrašava vrt svojim tamno zelenim, sjajnim listovima elipsoidnog oblika. Može da naraste do pet, mada visina retko prelazi 1,5 do 2 metra. Cveta početkom proleća, dok plodovi u vidu čaura sazrevaju tokom leta.
Iako će mnogi na pomen imena šimšira pomisliti na živu ogradu, od ove izuzetno dekorativne biljke moguće je „napraviti“ svašta. Pored žive ograde, šimšir se može saditi samostalno, u grupi sa drugim vrstama, kao niska živica koja ograničava travnjak, uz stazu ili u žardinjere gde podjednako uspešno uspeva.
Izostavljanjem orezivanja, šimšir će rasti kao drvo. Poznato je da zahteva nešto više nege nego klasična živa ograda, ali to ne znači da ne bi trebalo da bude sastavni deo vrta. Idealna pozicija za sadnju šimšira je polusenovito mesto. Ukoliko je biljka tokom celog dana izložena direktnom suncu, mogu nastati opekotine na listovima kao i slabiji rast.
Sastav zemljišta ne igra bitnu ulogu, ali to ne važi za vlagu. Plodnija zemlja će usloviti kvalitetniji i bujniji rast, ali ona može biti i neplodna, čak i krečnjačka, bitno je da bude dobro drenirana kako se voda ne bi zadržavala. Vlažnost tla nikako ne sme da bude prevelika, jer će biljka sigurno propasti. Šimšir bolje podnosi sušu od prevelike vlage, ali je svakako idealno da zemlja bude umereno vlažna. Posebno bitno kod mlađih sadnica (tokom prve godine) jeste da zemlja uvek bude vlažna. Niske temprature dobro podnosi. Kad govorimo o šimširu posađenom u formi žive ograde, orezivanje se vrši kao i kod bilo koje druge živice. Dakle, odlično podnosi orezivanja, pa čak i ona „agresivnija“. Orezuje se nekoliko puta godišnje, optimalno tri do pet puta.
Orezuje se ređe nego ostale živice iz razloga što šimšir raste znatno sporo. Kod formiranih „figura“ od ove biljke, orezivanje se sprovodi češće kako se ne bi gubilo na dekorativnosti. Za formiranje žive ograde potrebno je nešto više vremena, ali se isplati, s obzirom na to da je šimšir dugovečna biljka koja krasi vrt tokom svih godišnijh doba.
Šimšir se prilično uspešno razmnožava reznicama, posebno uz upotrebu hormona za razmnožavanje. Tokom jula i avgusta se uzimaju dvogodišnje reznice (mogu i dobro formirane jednogodišnje) koje se potom pobadaju u saksije gde se vrši ožiljavanje. Ožiljavanje je najbolje vršiti u perlitu, mada se može koristiti krupniji pesak ili zemlja. Tako posađene reznice se zasebno sade u saksiju tek pošto oforme koren. Posađene pojedinačno ostaju u saksijama dok koren i sama biljka dovoljno ne ojačaju za sadnju na stalno mesto (ne više od dve godine).
Foto: Pixabay
