Istraživanje francuskih instituta INRAE i AgroParisTech pokazalo je da bi klimatske promene mogle imati ukupno pozitivan uticaj na prinose sirka u Evropi, čineći ovu žitaricu jednom od mogućih alternativa kukuruzu u stočnoj hrani.
Sirak je otporniji na visoke temperature i nedostatak vode, dok je kukuruz znatno zahtevniji za vodu. Iako se sirak trenutno uzgaja na svega oko 0,1 odsto evropskih poljoprivrednih površina, istraživanje ukazuje na mogućnost značajnog širenja njegove proizvodnje u narednim decenijama.
Prema rezultatima studije, prosečan prinos sirka u Evropi mogao bi da poraste sa oko tri tone po hektaru u sadašnjim klimatskim uslovima na 3,4–3,8 tona po hektaru do perioda 2050–2100. godine, u zavisnosti od scenarija klimatskih promena. Istovremeno, područja sa visokim i stabilnim prinosima mogla bi da se prošire sa 22 na 29–34 odsto evropskih poljoprivrednih površina.
Istraživači procenjuju da bi, ukoliko se sirak bude gajio jednom u tri godine, mogao potencijalno da zameni oko 90 odsto kukuruza koji se trenutno koristi za ishranu stoke u Evropi.
Studija je zasnovana na modelu mašinskog učenja koji je, na osnovu istorijskih podataka o prinosima i klimatskih parametara, korišćen za procenu buduće proizvodnje sirka. Analizirano je 11.644 podataka o prinosima iz Francuske, Italije, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, prikupljenih u periodu od 2000. do 2020. godine.
Rezultati ukazuju da bi širenje proizvodnje sirka moglo da doprinese smanjenju pritiska na vodne resurse i većoj otpornosti evropske poljoprivrede na visoke temperature i sušu.
Studija „Potential for expanding sorghum production in Europe in the face of climate change“ objavljena je u časopisu „Earth’s Future“.
Foto: Pixabay