U poslednje vreme, sa porastom cene utovljenih junadi, sve je više zainteresovanih proizvođača za ulazak u ovu vrstu proizvodnje.
Međutim zbog sve manjeg broja krava kod nas, oseća se nedostatak teladi za tov. Kao moguće rešenje nameće se mogućnost uvoza teladi. Do nekih početnih koraka je i došlo i to do uvoza teladi iz Rumunije. Nažalost, ovi prvi koraci su se pokazali kao prilično skupa varijanta.
Rešenje ovih problema moglo bi da bude sistem krava-tele.
Ovaj sistem u Evropskoj uniji čini oko 36% svih krava. Osnovne karakteristike ove proizvodnje su manji troškovi ishrane, manji utrošak fizičkog rada, manji troškovi za izgradnju objekata, te visoka plodnost krava.
Osnova sistema su naravno krave i za ovaj način su najpogodnije one mesnatih rasa, ali se mogu koristiti i krave kombinovanih svojstava.
Za ovaj sistem neophodno je obezbediti dovoljnu površinu pašnjaka i to po grlu 0,8 ha i 0,2 ha oranica.
Telad u ovom sistemu ostaju s kravama do starosti od šest do sedam meseci.
Krave proizvedu od 1.200 do 1.800 litara mleka u laktaciji, koje se u potpunosti iskoristi za ishranu teladi.
Kao jedna od najpogodnijih rasa za ovaj sistem ističe se hereford. Ona je jedna od najzastuplјenijih rasa koje se koriste u sistemu krava-tele u svetu jer daje najbolјe rezultate u korišćenju vrlo loše voluminozne hrane, otporna je na bolesti i niske temperature, pa se tako bez problema teli na pašnjacima i u zimskim uslovima.
Dosta je rašireno ukrštanje domaćih, kombinovanih rasa, kao što je simentalac, s bikovima mesnatih rasa. Takva telad dobro su prilagođena uslovima domaćeg uzgoja, a i troškovi se višestruko smanjuju.
Sistem proizvodnje krava-tele sastoji se od četiri faze: telenje, laktacija, zasušenje i pripust (osemenjavanje).
Krave se po pravilu tele same uz minimalnu asistenciju čoveka. Ovo se osigurava izborom bikova koji daju manju telad, ali koja će kasnije postizati zadovolјavajuće priraste od oko 800 grama dnevno.
Na ekonomičnost ovog sistema ponajviše utiče ishrana. Osnovno načelo na kojem se temelјi ishrana je korišćenje pašnjaka tokom pašne sezone, dok se u zimskom razdoblјu ishrana bazira na kabastoj hrani uz dodatak malih količina koncentrata.
U zimskom periodu ishrane potrebe krava mogu se zadovolјiti sa 25 – 30 kg travne senaže i određene količine koncentrata posle telenja.
Preko zime krave se drže slobodno u poluotvorenim objektima s ispustima ili bez njih.
Izvor: dipl. inž. Zoran Kozlina, PSSS Šabac
Foto: Pixabay
