Ishrana bogata ribom poput sardina ili drugih malih vrsta riba umesto crvenog mesa mogla bi da preventivno spreči čak 750.000 smrti do 2050. godine. Naime, procena je da bi se za toliko smanjio broj preminulih od moždanog udara ili raka debelog creva.
U studiji objavljenoj u stručnom časopisu Global Helt navodi se da su male ribe poput sardina, haringa ili inćuna bogate polinezasićenim masnim kiselinama koje umerenom konzumacijom pomažu u smanjenju rizika od srčanih problema i drugih bolesti. Ovo se posebno odnosi na manje razvijene zemlje, pošto su te ribe daleko jeftinije od crvenog mesa ili krupnih riba.
Uprkos tome, količina malih riba može zameniti svega osam odsto crvenog mesa koje se jede u svetu. Takođe, svega četvrtina ulovljene ribe se koristi za ljudsku ishranu, dok se ostatak upotrebi za tovljenje velikih riba poput lososa ili pastrmke. One se potom prodaju kupcima sa većim primanjima.
Vanredni profesor na Univerzitetu Rovira i Virgili, Hesus Francisko Garsija-Gavilan tvrdi da bi uvođenje prehrambene politike koja favorizuje konzumaciju sitne ribe poboljšalo zdravlje populacije.
“Pored toga, smanjilo bi zdravstvene troškove i promovisalo praćenje tzv. mediteranske ishrane i atlantske dijete. Ova dva načina ishrane se sve manje koriste uprkos tome što su širom sveta prepoznati kao efikasna prevencija bolesti“, kaže Garsija-Gavilan.
Španski list El Pais piše da su predviđanja neizvesna. Ne može se odrediti konkretan uticaj pojedinih fenomena, poput klimatskih promena, količina ulova ribe, ali i pored toga naučnici i autori studije smatraju da svetska populacija malih riba neće varirati više od tri odsto. Autori predlažu usvajanje strategija kao što je premeštanje ribolovnih mesta u povoljnija područja ako globalno zagrevanje počne značajno da utiče na ulov ribe.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
