Siva pegavost na orahu, koju izaziva gljivica Gnomonia leptostyla, poslednjih godina je sve češća pojava koja nanosi značajnije štete u proizvodnji oraha.
Posledice zaraze ovom izuzetno destruktivnom bolešću su direktno smanjenje prinosa, nedovoljna dozrelost lastara zbog prevremenog opadanja lišća i, usled toga, češće izmrzavanje oraha tokom zime.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na listu, lisnoj dršci, lastarima i plodu.
Prvi znaci bolesti se javljaju u proleće (krajem maja) na lišću u obliku pega različitog oblika i veličine. Pege su u srednjem delu sivkaste boje, dok im je obod zagasit. Sa naličja, u okviru pega, razvijaju se organi za razmnožavanje gljive. U kišnim uslovima u toku vegetacije, parazit se širi, broj pega se povećava i znatna površina lista biva sasušena. Jaka pojava bolesti dovodi do opadanja lišća još u toku leta, pa tako krošnje osetljivih sorti ostaju ogoljene već u avgustu.
Na lastarima se takođe javljaju ovalne ili nepravilne uglaste pege sa svetlijim centrom i tamnijim rubom.
Na mladim plodovima nastaju pege u okviru kojih epikarp i mezokarp pocrne i izumru, nastaju deformacije usled nejednakog porasta i pukotine u izumrlom tkivu. Tako zahvaćeni plodovi, naročito ako su rano zaraženi, opadaju. Pozne zaraze su manje štetne, ali ipak, u znatnoj meri, u obolelih plodova jezgro pocrni i suši se i neupotrbljivo je za ishranu.
Gljiva prezimljava u zaraženom lišću, na opalim zaraženim plodovima na površini zemljišta i u lastarima zaraženim prethodne godine. Period infekcije traje od kraja aprila do kraja juna. Oprimalna temperatura za infekciju je 21°C. Zaraza je slabija na 27, a do nje ne dolazi na 32 stepena. Do infekcije dolazi ako je list neprekidno vlažan 6 sati. Infekcija izostaje ako relativna vlažnost vazduha padne ispod 98%.
Mere suzbijanja svode se na sakupljanje i spaljivanje opalog lišća u jesen. Neophodno je obaviti i najmanje 2 tretiranja (u maju i junu) hemijskim sredstvima i to preparatima na bazi mankozeba, dodina i bakra.
Izvor: „Siva pegavost oraha“ (Dipl. Inž. zaštite bilja Mica Stajić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Vranje)
Foto: Wikipedia