Lobesia botrana je prvenstveno štetočina vinove loze, ali može se naći i na maslini, malini, kupini, pa čak i na listu i cvetu lucerke, deteline i krompira.
Posebno napada one sorte koje imaju velike ili zbijene grozdove, gde je vlažnost velika, a strujanje vazduha minimalno. Štetočina može smanjiti prinos i do 30 odsto i uticati na jaču pojavu bolesti sive truleži (Botrytis cinerea).
Sivi grozdov smotavac, kojeg još nazivaju i sivi grozdov moljac, prezimljava u obliku lutke i krajem aprila i početkom maja počinju da izlaze leptiri, koji se svi ne pojavljuju u isto vreme. Po pravilu, najpre se pojavljuju samo mužjaci, zatim nekoliko dana kasnije i ženke. U prirodi se leptiri obično javljaju stalno u toku 4-5 nedelja i za to vreme se sparuju. Leptiri lete u sumrak, pred zalazak sunca i rano ujutro pred svanuće. Preko dana ih je veoma teško zapaziti jer se nalaze na naličju listova ili na kori čokota. Ženke polažu jaja na peteljke grozdova koji su u to vreme puni cvetnih pupoljaka. Jedna ženka može da položi do 100 jaja, što zavisi od temperature i vlažnosti. Embrionalni razvoj traje pet do deset dana.
Ispiljene gusenice prodiru u sam pupoljak grozda i hrane se njegovim delovima dok ne ojačaju. Za to vreme obično cveta loza, a gusenice počinju da predu svoja gnezda između tek začetih bobica. Gnezda liče na okrugli, uski hodnik otvoren sa obe strane. Gusenica može da pojede veliki broj bobica, ali mnogo veće štete pričinjava oštećujući ih nagrizajući ih. Kad su proleća veoma hladna i vlažna, rane sorte vinove loze cvetaju pre pojave leptira. Pošto se ispile, bobice su 3-4 mm u prečniku i male gusenice ih ne mogu sakupljati nitima, naročito ako su grozdovi rastresiti. One tada direktno prodiru u samu bobicu i žive u njoj. Kad odrastu, posle 3-4 nedelje odlaze pod koru čokota ili u pukotine pritki gde se preobraze u lutku. Stadijum lutke traje oko dve nedelje. Iz njih izlaze leptiri druge generacije što se u prirodi dešava krajem juna i početkom jula. Ženke polažu jaja na bobice koje su u to vreme veličine zrna graška. Kad se iz tih jaja ispile gusenice, one ispredaju nekoliko konaca na mestu gde se dve bobice dodiruju i ubušuju se u jednu bobicu i hrane se njenim mesom. Jedna gusenica može da ošteti veći broj bobica pre nego što izraste, jer obično ni jednu bobicu ne pojede potpuno, već samo jedan njen deo. Ako je vreme suvo, na mestu prodiranja bobica počinje da se suši, tamni i na kraju se osuši.
Ako je vreme kišovito ili vlažno, bobice počinju da trule i trulež prelazi na zdrava, neoštećena zrna. Gusenice druge generacije se brže razvijaju i već se krajem jula i početkom avgusta preobraze u lutku. Leptiri treće generacije se javljaju krajem avgusta i početkom septembra i tada ženke polažu jaja na poluzrele bobice grožđa. Masovni let leptira i polaganje jaja se dešava obično pri temperaturi od 20 do 27 stepeni, ali za normalno polaganje jaja potrebna je i vlaga koja ne sme biti niža od 60%. Položena jaja se suše ako je procenat vlage ispod 40%, a temperatura viša. Kad gusenice treće generacije potpuno izrastu, one napuštaju grozd i traže siguran zaklon, a to su pukotine pritaka ili stare, ispucale kore čokota. Na čokotu biraju naročito gornji, viši deo, gde opredaju sebi čauru i prezimljavaju u stadijumu lutke. U nekim godinama može se pojaviti i četvrta generacija, samo što mlade gusenice obično masovno uginu od prvog zahlađenja.
Suzbijanje se sastoji od agrotehničkih i hemijskim mera.
Agrotehničke mere podrazumevaju gajenje vinove loze u špalirima sa velikim međurednim rastojanjem, kao i skidanju jednog do dva lista na svakom lastaru između grozdova pre cvetanja. U julu bi trebalo skinuti listove ispod grozdova kao i po jedan list iznad najvišeg grozda na svakom lastaru. U toplijim krajevima nije potrebno nikada otkrivati grozdove sa južne strane, jer odatle dolazi najjače sunce, dok u hladnijim krajevima otkrivanje grozdova može biti samo od koristi. Pri ovakvom gajenju svaki čokot je izložen suncu, te se položena jaja zbog nedovoljne vlage suše i propadaju. Ovu operaciju je neophodno sprovesti, jer tako pripremamo grozdove za hemijsku zaštitu.
Optimalan rok za hemijsku zaštitu može se odrediti kombinacijom praćenja leta leptira i brojem oštećenih bobica. U Švajcarskoj se tolerantnim pragom za prvu generaciju smatra 15-30 gusenica na 100 grozdova. Pojava gusenica druge i treće generacije na bobicama se teže zapaža ili se zapaža kad je već kasno za suzbijanje. Gusenice poslednje generacije prave veće štete time što omogućuju širenje sive truleži, pa je prag tolerancije za drugu i treću generaciju 5-10 gusenica na 100 grozdova.
Suzbijanje prve generacije smotavca trebalo bi sprovesti posle 8-10 dana pošto je utvrđen maksimalni let leptira, a druge generacije 4-8 dana posle maksimalnog leta.
Pri izboru insekticida za tretiranje vinograda najpre bi trebalo birati one koje što manje forsiraju pojavu crvene voćne grinje i pošteđuju prirodne neprijatelje. U tome su najbolji bioinsekticidi na bazi Bacillus thuringiensis kurstaki kojima treba dodati 0,5% šećera za bolju efikasnost kad se koriste za suzbijanje prve generacije gusenica. Mogu se koristiti i regulatori rasta insekata na bazi fenoksikarba i teflubenzurona koji se primenjuju više ili manje preventivno u početku pojave gusenica ili još ranije, u vreme masovnog leta leptira. Efikasno suzbijanje se može sprovesti insekticidima na bazi hlorpirifosmetila, fentiona, trihlorfona kao i mnogim drugim kontaktnim organofosfornim insekticidima, kao i insekticidima iz grupe piretroida. Za suzbijanje poslednje generacije smotavca primenjuju se insekticidi kraće karence kao što su organofosforni insekticidi hlorpirifosmetil, a od piretroida lambda-cihalotrin, beta-ciflutrin, alfa-cipermetrin i deltametrin. Karenca ovih insekticida je 21 dan ili manje.
Pri suzbijanju gusenica u zbijenim grozdovima bolje deluju insekticidi sa fumigatnim delovanjem. Najčešće je u jednoj godini dovoljno sprovesti jedno tretiranje kako bi se sprečila šteta, ali u godinama jake pojave štetočine potrebno je suzbiti dve ili čak sve tri generacije, što znači 2-3 tretiranja. Tretiranje insekticidima protiv smotavca nekad se kombinuje sa suzbijanjem pepelnice i plamenjače ako se rokovi poklope. Nedostatak ovakve zaštite je nepotrebno veliki utrošak insekticida koji pada i na lišće i lastare gde nije potreban, već je i štetan (smanjuje se populacija korisnih insekata). Kad se posebno suzbijaju grožđani moljci, tada ne treba tretirati i lisnu masu (kao što je slučaj pri suzbijanju prouzrokovača bolesti), nego samo deo čokota na kome se nalaze grozdovi. Time znatno smanjujemo utrošak preparata i celi niz negativnih efekata kao što je količina ostataka insekticida u biljci, povećana je brojnost korisnih insekata (predatora)…
Izvor: „Grozdov smotavac – upoznajte neprijatelja“ (dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda Lazar Sivčev)
Foto: Ilya Mityushev, Department of Plant protection of the Russian Timiryazev State Agrarian University, PIS Vojvodina
