Dužina skladištenja pojedinih vrsta povrća je različita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono prošlo posle berbe i uslova skladištenja.
Spoljašnji faktor koji najviše utiče na dužinu čuvanja povrća je temperatura. Održavanjem niskih temperatura u skladišnom prostoru smanjuje se gubitak vlage i sprečava uvenuće povrća, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trulež i smanjuje se sinteza etilena, koji takođe u velikoj meri utiče na kvalitet uskladištenog povrća.
Etilen je bezbojni gas koji se prirodno proizvodi u biljnim tkivima i ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (odnosno, žućenja i gubljenja boje – npr. pojave tamnih pega na zelenoj salati, žućenje brokola, prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa šargarepe). Etilen pogotovo „upijaju“ kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, grašak, paprika, patlidžan i krastavac, pa bi ovo povrće treba izolovati od povrća koje „emituje“ etilen (dinje, paradajz, pečurke i najveći broj vrsta voća). Krompiru i luku etilen pomaže da ne proklijaju, pa ih je poželjno skladištiti u blizini vrsta koje emituje etilen. Velike količine etilena u zatvorenom prostoru obično potiču iz zaraženih, oštećenih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike važnosti redovno provetravati skladišne prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladištenih plodova.
Prilikom čuvanja plodova trebalo bi voditi računa da se uskladišti samo najkvalitetnije povrće – potrebno je odstraniti sve plodove oštećene mehaničkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzročnika biljnih bolesti ili insekata. Kad se uskladište, ovakvi plodovi podložniji su gljivičnim i bakterijskim bolestima i sa njih se infekcije mogu proširiti na ostale, zdrave plodove.
Povrće bi trebalo brati na vrhuncu zrelosti, odnosno, kad plodovi imaju najveći kvalitet. Vreme i način berbe zavise od vrste i sorte. Tokom i posle berbe potrebno je pažljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehanička oštećenja. Preporuka je da se za skladištenje proizvode kasnije sorte povrća koje isto bolje podnose. Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti pošto plodu oduzimaju vodu i brzo trule. Sušenje većine plodova pred skladištenje nije preporučljivo, sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje bi trebalo držati na suncu oko dve nedelje kako bi im kora dobila čvrstinu.
Izvor: Goran Pavlović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije