Posle košenja i sušenja, seno se može čuvati na otvorenom prostoru posebno određenom za tu svrhu u stogovima ili u posebno izgrađenim objektima kao što su senjaci, šupe, nastrešnice, tavani i drugo.

U slučaju skladištenja sena u stogovima, oni moraju biti udaljeni najmanje 50 m od zgrade i obezbeđeni od požara i naleta bujica. Tlo mora biti ocedito ili se ispod mora napraviti drenaža. Ova drenaža može biti od kamena, betona ili u obliku podova od drvenog materijala.

Oko ovih stogova potrebno je izgraditi kanale za odvodnjavanje. Seno se dene u plastove samo ako u sebi sadrži najviše 18 – 22% vlage i po lepom vremenu. Ono se mora dobro slagati i gaziti, naročito po sredini, a stog pravilno formirati, završiti i pokriti. Sa strane se seno očešlja grabuljama.

Ovi stogovi su obično visoki od 4 – 7 m, a u osnovi široki od 4 – 6 m, a sa strane, kad se završe, ovi stogovi se obezbeđuju lemezima. Stogove je potrebno ograditi od prisustva stoke. Prilikom upotrebe, seno se seče posebnim nožem vertikalno – odozgo na dole.

Kad su u pitanju senjaci i ostale pokrivene prostorije u kojima se čuva seno u zimskom periodu, one moraju biti zaštićeni od kiše i okolo se moraju uraditi odvodni kanali kao i da imaju dobru ventilaciju kako bi se sprečilo kvarenje sena.

Izvor: dipl. inž. stočarstva Safet Vesnić, PSSS Novi Pazar

Foto: Pixabay