Skobalj, podust, škobalj, šljivar, tintaš i jatnik, sve su to nazivi za ribu čije latinsko ime glasi Chondrostoma nasus. Naseljava veliki prostor Evrope i Azije, a kod nas se obično nalazi u vodama u slivu Dunava.
Ova riba ima srebrnasto beo stomak i bokove, dok su mu leđa crne boje za tamnozelenim prelivima. Usled specifičnog načina hranjenja, usta su mu smeštena ispod glave. Peraje na leđima ima sivu boju, ostala peraja su sa izvesnom količinom crvene boje, dok je repno oivičeno crnom bojom. Kompletan izgled tela je izdužen.
Skobalj se najčešće može naći na šljunkovitim terenima sa brzom vodom, ali to nije isključivo jer ga ima i na mirnijim vodama. Njegova hrana su alge i sitniji organizmi koje može pronaći u mulju. Zbog toga bi takvim terenima trebalo davati prednost kad idete u lov na ovu vrstu ribe. Tereni na kojima je voda dublja od pet metara, ili tereni sa isključivo muljevitim dnom, pozicije su na koja će se retko naći skobalj. Reka koja je najbogatija populacijom ove ribe kod nas jeste Drina.
U periodu kad se voda zamuti prilazi bliže obale kako bi se hranio, koristeći situaciju što se može sakriti od grabljivica. S druge strane, u periodu kad je voda bistra, povlači se u maticu vodotoka. Ovo je još jedna smernica koju možemo imati u vidu kad se ide u lov na skobalja.
Mamci koji se nude skobalju trebalo bi da su u skladu sa onim čime se hrani, pa bi zato bilo pametno ponuditi mu hleb, crviće, travu (posebno kad se u vodi uspešno razvijaju alge)…
Hleb se za lov skobalja pokazao kao veoma zahvalan mamac. Koristi se domaći hleb, ali i specijalni namenjen za ribolov koji se naziva „francuski hleb“. Na tržištu se može naći više proizvoda od različitih proizvođača, ali je proces pripreme isti. Kupovni hleb je potrebno umotati u vlažnu krpu i ostaviti da odstoji koji sat. Posle takvog načina pripreme upotrebljava se za pecanje skobalja. Domaći hleb je potrebno čuvati u nailonskoj kesi kako bi izbegli isušivanje, a na udicu se postavlja kao hlebna ruža.
Primama za skobalja koristi se kad ova riba malo lošije radi i tada se pokušava privući jato, da se u dužem periodu zadrži na istom mestu.
Ceo sistem se naziva mamac i sastoji se od vreće u kojoj se nalazi veća količina hleba i bove koja je najlonom povezana sa tom vrećom i obalom. Kao bova može da posluži veliki plovak (ribarski) ili neka plastična boca, a cilj je da ona obeleži gde se tačno u reci nalazi vreća sa hlebom.
Ukoliko se primama za skobalja baca sa ciljem da se zadrži jato, to ne bi trebalo činiti na način da ona pada direktno na mesto gde mislimo da se jato nalazi jer ribe mogu da se uplaše i pobegnu. Najbolje bi bilo da primamu bacamo koji metar od jata, a ono će se postepeno pomeriti u pravcu gde je hrana.
Štap koji se koristi u lovu na skobalja može biti sa mašinicom ili bez nje. Ukoliko ide mašinica, štapovi su dužine oko pet metara, a dužina štapova bez mašinice je oko sedam metara. Ove dužine bi trebalo uzeti kao neke univerzalne mere, ali kako je svaki teren priča za sebe, potrebno je i to uzeti u obzir kod odabira štapa za pecanje.
Kad se koristi štap sa mašinicom, onda su potrebni i veći plovci kako bi se mogli dobro pratiti na uzburkanoj vodi. Nosivost tih plovaka obično je oko 10 grama, a najlon koji je preporučuje trebalo bi da bude 0,12 ili 0,14 mm.
Udice koje se koriste pri pecanju sa travom uglavnom imaju rupu umesto pločice. Razlog za to je što se one vezuju tako da se kasnije može raširiti taj čvor i dobiti omča čime se pojednostavljuje stavljanje trave. Trava se potom provuče kroz omču (koja se posle toga dotegne), a zatim uvrne oko udice.
Kad je u pitanju lov skobalja tokom leta, većina ribolovaca će se složiti da je to malo lošiji period od zimskog. Postoji više mogućnosti za oscilacije vodostaja u kratkom periodu, pa se u skladu sa tim i menja ponašanje riba. Većinu vremena će se skobalji zadržavati bliže matice reke ili čak u njoj. Izbor samih mamaca koji će se koristiti prilikom letnjeg ribolova jeste kao i tokom zime, međutim, postoji razlika u tome koji je deo dana najbolji za lov skobalja. Leti su to rano jutro i kasno popodne, pa bi se tako trebalo i organizovati. Jedino što može da utiče na izbor mamca jeste količina trave u samoj reci – ako je ona veća od uobičajnog, nju valja koristiti za pecanje. Primama za skobalja u ovom delu godine mora biti prilagođena mamcu koji će biti korišćen tokom ribolova.
S druge strane, zimi se skobalj može bolje pecati, ali i tu ima određenih stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju. Trava i nije baš toliko aktuelan mamac, pa će skobalj češće doći na hleb ili crviće. Za ribolov se podjednako mogu koristiti i mirniji i brži delovi reke, s tim da se na mirnijim koristi malo lakši pribor, plovci sa manjom nosivošću. Ukoliko dolazite na teren koji ne poznajete, prednost bi trebalo dati delu na kojem se proceni da je dubina na dužem delu ujednačena i da ima približno ujednačen protok vode. Odabirom takvog poteza za ribolov, pre ćete postići uspeh tokom zime, nego da jato skobalja tražite po nekim virovima. Lov skobalja je najbolji tokom dana, ali je zgodno na vodu doći ranije ujutru jer se može videti gde se najviše riba izbacuje na površinu, pa ćete tako doći i do bolje pozicije na vodi.
Izvor: zanimljiv.org, Wikipedia