Skoro prepolovljen izvoz jabuka u Rusiju

24

U provom tromesečju ove godine na ruskom tržištu smo prodali sedam odsto manje robe nego lane, a ukupna trgovinska razmena između Srbije i Ruske Federacije je veća za 35 odsto i iznosi 836,1 milion evra.

Srpski izvoz u Rusku Federaciju je opao za 26 odsto u martu kada je zbog početka rata u Ukrajini neizvesnost bila na vrhuncu. Ali su srpske kompanije nastavile da sa manje ili više teškoća prodaju robu na ovom tržištu, a glavne prepreke su im skup transport i otežana naplata. U jednom trenutku srpske firme nisu mogle navodno da naplate oko 40 miliona evra potraživanja zbog pogrešnih uplata, odnosno administrativnih začkoljica koje su nastale u „svift” sistemu međunarodnog plaćanja pošto je Naša Aik banka preuzela rusku Sber banku.

Milica Dević, menadžerka za prodaju u kompaniji „ITN Eko Povlen”, koja u Rusiju izvozi smrznuto voće, kaže da je naplata problematična jer su blokirane ruske državne banke i da može da se radi samo preko stranih banaka. Kod nas je veliki problem nastao kada je Sber banka u Srbiji prodata Aik banci, jer nisu unapred obavešteni klijenti.

– Kupci robe su novac uplaćivali na stare račune. Računi su ostali isti, ali u „svift” poruci nije više trebalo da stoje prva tri slova Sber, već Aik banke. Klijenti nisu znali. To „svift” smatra pogrešnom uplatom. U jednom trenutku je bilo takvih uplata, odnosno pogrešnih naloga u vrednosti od oko 40 miliona evra. Aik banka nema sva ta sredstva da vrati nazad, pa da ih primi ponovo sa pravilno popunjenom uplatnicom – objašnjava Devićeva.

„Politika” od Naše Aik banke nije dobila odgovore zbog čega kasni povraćaj novca koji su ruske kompanije srpskim dobavljačima uplatile preko „svifta” sa pogrešnom oznakom SBR umesto AIK banka, kao i koliko ukupno novca treba da bude vraćeno ruskim firmama, kako bi ponovo bio uplaćen. Devićeva naglašava da kada se uplaćuje preko stranih banaka, sve ide brže i novac se isplaćuje u evrima. Doduše, nekada se te uplate proveravaju dva do tri dana.

– Mi snabdevamo „Metro” u Rusiji. On posluje preko stranih banaka i ujutro uplati, po podne dobijemo novac. Ali našem kupcu treba dvadeset dana da nađe kamion da bi stigao ovde po robu. Sa druge strane, imamo dobrog i pouzdanog klijenta koji nam je greškom uplatio novac na račun u Sber banci, koji smo ugasili i već mesec dana čeka da mu AIK banka vrati ta sredstva – kaže Devićeva.

Ocenjuje da se sa Rusijom i dalje posluje, ali sve ide traljavo. Nekada bez problema, a nekada se dugo čeka.

Napominje da je prevoz robe drastično poskupeo. Transport od Srbije do moskovske oblasti koji je pre krize koštao dve do tri hiljade evra, sada se plaća od pet do šest hiljada evra.

Dodaje da su Rusi zainteresovani za našu robi i da su ih nedavno posetili ruski kupci sa kojima godinama sarađuju, a nikada do sada nisu dolazili. Posetili su nekoliko firmi u Srbiji i nadaju se da će na jesen potpisati nove ugovore.

Prema podacima Privredne komore Srbije, trgovinska razmena između Srbije i Ruske Federacije u prvom kvartalu ove godine veća je za 35 odsto u odnosu na prvo tromesečje prethodne i iznosi 836,1 milion evra. Srpski izvoz beleži pad od sedam odsto i bio je 242,8 miliona dolara. Rast uvoza nominalno je veći 105 odsto, količinski 11% (pre svega zbog rasta cena energenata i sirovina).

Dejan Delić, direktor predstavništva Privredne komore u Moskvi, kaže da je izvoz jabuka u prvom tromesečju pao 48 odsto, hulahop čarapa 29, spoljnih pneumatskih guma 52 i lekova 3,5 odsto. Sa druge strane, prodaja preparata za pranje i čišćenje (kućna hemija) porasla je za 14 odsto. Povećana je i prodaja hartije i kartona premazanog plastičnim masama za 4,2. Za po nekoliko procenata porasla je i prodaja smrznute višnje, donjeg rublja, semenskog kukuruza, kupaćih kostima.

– Srpske kompanije osećaju posledice sankcija zbog zahtevnosti i poskupljenja cena usluga logistike, špedicije i transporta robe. Potom zbog zadržavanja i dodatnih provera međunarodnih novčanih transakcija i deviznih plaćanja. Kao i zbog zabrane tranzita kroz EU za proizvode koji su pod sankcijama EU i oscilacije kursa ruske domaće valute. S tim u vezi, povećani su zahtevi za direktnim transferisanjem deviza i plaćanjem u rubljama za srpske proizvode, koje se konvertuju u stabilan srpski dinar – navodi Delić.

On naglašava da su povećani zahtevi vodećih ruskih trgovinskih lanaca, preko PKS, za plasmanom kućne hemije, kozmetičkih sredstava za ličnu higijenu, smrznutog povrća i mesnih delikatesa.

Izvor: Politika

Foto: Envato


reklama