Površine koje su proletos zasejane kukuruzom u BiH su skoro duplo manje u odnosu na one lani, a ne očekuje se poboljšanje situacije.
Naime, prema podacima Agencije za statistiku BiH, ove godine su zasejane površine i zasadi na kraju prolećne setve pod kukuruzom iznosili 115.599 hektara, a u prethodnoj godini 200.603 hektara.
Razlog tome, prema rečima Stojana Marinkovića, predsednika Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, je što je ova ratarska kultura zauzela manje površine jer je bila izuzetno skupa setva.
– Možda će se stvari malo popraviti, ali ostaje da se vidi jer nas očekuju ponovo veoma skupa setva i neizvesnost, ali to nije samo kod nas, već je takva situacija svugde u svetu. Poljoprivrednici su smanjili površine pod kukuruzom prvenstveno zbog izuzetno skupe setve, ali u nekim momentima je na to uticao i nedostatak đubriva i njegova enormno visoka cena – istakao je Marinković za „Nezavisne“.
Kako kaže, očigledno je da energetska i svetska kriza „uzimaju danak i kod nas“, uzevši u obzir cene semena, đubriva i goriva, a koji zauzimaju više od 75 odsto udela u setvi.
– Nek nam je Bog na pomoći! Pratićemo šta se dešava pa ćemo se i mi opredeljivati za kulture koje su rentabilnije – naglasio je Marinković.
Njegove reči potvrđuje i Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH, koji ističe da je na proleće poskupelo gorivo, kao i mineralno đubrivo, semena, ali i sve ostalo.
– Sve što se koristi u ovoj vrsti proizvodnje je poskupelo za oko 400 odsto, tako da poljoprivrednici nisu imali sredstava da posade više hektara i desilo se to što se desilo. Mislim da će i u budućnosti biti isto jer je sve preskupo i ne isplati se više saditi – kazao je Bićo za „Nezavisne“.
Prema njegovim rečima, sve ovo se uvozi po daleko nižoj ceni te ljudi ne žele rizikovati.
– Osim toga, tu su i vremenske nepogode pa onima koji ulože unište i to malo što imaju – dodao je Bićo.
Osim kukuruza, ove godine u BiH je posejano i duplo manje tritikala, a kao glavni razlog Marinković navodi da poljoprivrednici nisu zainteresovani za ovu ratarsku kulturu.
Naime, na proleće je posejano 5.090 hektara tritikale, dok je prošle godine taj broj iznosio 12.825 hektara.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, tokom ove godine je od ukupnih zasejanih površina pod žitaricama bilo 69,72 odsto, industrijskim biljem 5,96 odsto, dok je pod jagodama i povrćem, uključujući dinje i lubenice, 10,38 odsto, te 12,70 odsto krmnog bilja.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Envato
