Evropska proizvodnja jabuka u 2026. godini mogla bi da padne ispod 10 miliona tona, dok se u Srbiji očekuje veći rod. Ipak, veći izvoz i bolji prihodi domaćih voćara zavisiće od cena, skladišnih kapaciteta i potražnje na ključnim tržištima.
Evropska unija suočava se sa jednom od najslabijih sezona jabuka u poslednjih devet godina. Prema prognozama Svetskog udruženja za jabuke i kruške, proizvodnja u 2026. godini mogla bi da padne ispod 10 miliona tona.
Poljska, najveći evropski proizvođač, posebno je pogođena mrazom, pa se očekuje da će njen rod biti za oko trećinu manji i iznositi približno 2,7 miliona tona. Proizvodnja u Francuskoj smanjena je za četvrtinu, na 1,2 miliona tona, dok se u Nemačkoj očekuje pad od 11 odsto, na milion tona. Nasuprot tome, Španija beleži rast proizvodnje od osam odsto, a Grčka više od 50 odsto u odnosu na 2025. godinu.
Iako bi manja ponuda mogla da podstakne rast cena, analitičari upozoravaju da će velike početne zalihe uticati na tržište tokom prve polovine sezone 2026/2027. Značajniji rast cena očekuje se tek u drugoj polovini te sezone.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja jabuka u Srbiji u 2026. godini mogla bi da bude i do 40 odsto veća nego u 2025. godini. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović procenio je da bi ovogodišnji rod mogao da dostigne 450.000 tona, odnosno da bude veći za 100.000 do 120.000 tona nego prošle godine.
Veća proizvodnja, međutim, ne znači automatski i veću zaradu. Otkupne cene niže su nego u 2025. godini, pa bi voćari koji raspolažu odgovarajućim skladišnim kapacitetima mogli da sačuvaju deo roda do proleća 2027. godine, kada očekuju povoljnije tržišne uslove.
Gojko Zagorac, komercijalni direktor kompanije „Ćirić agro“, jednog od najvećih izvoznika jabuka, smatra da bi Srbija mogla da iskoristi manjak evropskog voća od decembra 2026. ili januara 2027. godine.
Prema njegovim rečima, naročito bi mogle da budu tražene krupnije jabuke, s obzirom na probleme sa veličinom plodova u pojedinim zemljama, među kojima su Španija i Portugalija. Ipak, domaći proizvođači suočavaju se sa nedostatkom skladišnih kapaciteta, dok su otkupne cene jabuka prve klase trenutno oko 15 odsto niže nego u istom periodu 2025. godine. Pad cena druge klase i industrijske jabuke još je izraženiji.
Dodatni izazov predstavlja situacija na Bliskom istoku, gde je Srbija poslednjih godina beležila rast izvoza. Rusija je i dalje najveće pojedinačno tržište za domaće jabuke, iako izvoz na to tržište već duže vreme opada.
Tokom sezone 2025/2026. u Rusiju je plasirano oko 50 odsto srpskih jabuka namenjenih izvozu, dok je na evropsko tržište otišlo oko 20 odsto, a na Bliski istok približno 22 odsto.
Srbija je 2024. godine bila najveći pojedinačni izvoznik jabuka u Rusiju, ispred Azerbejdžana i Kine. Međutim, rast ruske proizvodnje mogao bi dodatno da oteža položaj domaćih izvoznika. Prema zvaničnim podacima ruskog Ministarstva poljoprivrede, proizvodnja jabuka u toj zemlji dostigla je rekordna dva miliona tona u 2025. godini, dok je stepen samodovoljnosti porastao na 85,5 odsto. Cilj je da do 2028. godine dostigne 100 odsto.
Zagorac ipak smatra da će srpske jabuke i dalje imati svoje mesto na ruskom tržištu zahvaljujući kvalitetu, ali očekuje da će rast domaće proizvodnje u Rusiji uticati na smanjenje izvoza iz Srbije.
Manja evropska ponuda u sezoni 2026/2027. tako predstavlja priliku za domaće voćare, ali će njeno iskorišćavanje zavisiti od mogućnosti da sačuvaju kvalitet plodova, sačekaju povoljnije cene i pronađu kupce na tržištima koja mogu da nadoknade pad potražnje u Rusiji i na Bliskom istoku.
Izvor: Politika
Foto: ChatGPT/Agro, Envato