Miloš Petković u zaseoku Mitrovčić kod Topole drži po nekoliko ari šljive, višnje i kajsije. Po profesiji je veterinar, a proizvodnjom voća se bavi i zbog toga što su, stanovnicima Topole, voćnjaci praktično nasleđe. Za razliku od prošle, ove godine je šljiva odlično rodila, njena berba se očekuje za desetak dana, a Miloš kvalitetnu šljivu predaje za industriju ali za proizvodnju vrhunskih destilata.
– Sada ima nagoveštaja da će šljiva, koja ide za rakiju, biti dvadeset dinara po kilogramu. Vi kao kupac bi platili od nas proizvođača šljivu dvadeset dinara, a samo kupljenje šljiva košta 12 dinara po kilogramu, jer mi moramo da platimo radnike i skupljanje te šljive i onda proizvođaču ostaje 8 dinara, a u tih 8 dinara nalazi se sve živo i ulaganje i hemija i rezidba i đubrenje. Pa eto sve to je 8 dinara i to prosto ne odgovara proizvođaču. Realna cena kupljene šljive za rakiju bi trebala da bude 40 dinara da bi proizvođač imao iole neku zaradu. Mišljenja sam, kao i većina ljudi odavde, da je bolje da Topola ima preradu voća u vidu neke fabrike i onda ta industrija gde imate voćke koje su prerodile ili su sitnije, njih traže u preradi. Mi imamo već jednu takvu fabriku koja može da pruži tu saradnju tako da se sve više privatno ljudi angažuju da prave razne sokove, džemove, slatka… – objašnjava Miloš Petković.
Za razliku od šljive, berba višanja je skoro gotova. Miloš ima voćnjak višnje šumadinke koju ove godine, prvi put na svom imanju, prerađuje u matične sokove.
– Potražnja industrije za višnju šumadinku ove godine ne postoji za razliku od prošle i pretprošle. Branje za hladnjaču se jednostavno nije isplatilo jer je skupa radna snaga tako da se recimo plaća otprilike 35 dinara branje po kilogramu, a prodao bih je za 60 dinara. Ovako je prerađujem kroz matični sok i onda čekam prodaju tamo od jeseni. Ove godine šumadinka i nema cenu jer nema otkupa za industriju, postoji neka prodaja za kompote to je neka cena oko 50 dinara, a niko od nas proizvođača se ne uklapa u tu cenu. Ranije je bilo otkupa za izvoz, bilo je i ove godine od 80, 90 dinara, ali morate da imate baš kvalitet, krupan plod, a ja ove godine nisam mogao da ispoštujem. Pošto prethodnih godina nije bilo oblačinske višnje, šumadinka je bila tražena, a sada kada ima oblačinske više šumadinka se ne traži. Matični sok je bolji od šumadinke nego od oblačinske višnje. Šumadinka je dobra višnja, ali jednostavno u industriji, u preradi se više traži oblačinska – kaže Petković.
Ove godine su sve voćne vrste dobro rodile u Šumadiji, međutim velika potražnja smanjila je cenu voću pa stručnjaci savetuju i nekoliko, možda na izgled drugačijih puteva, kako bi se povećala vrednost samog proizvoda.
– Osim primarne proizvodnje i prodaje primarnih biljnih proizvoda, u ovom slučaju voća, moramo spomenuti još jednu mogućnost našim proizvođačima koju neki koriste, ali u manjem broju, a to je prerada na sopstvenom gazdinstvu. U ovakvim godinama profit će ostvariti samo oni koji na svom gazdinstvu izvrše deo prerade voća, to može da bude termička obrada u vidu kuvanja džemova, pekmeza, slatka ili recimo što je svojevremeno bilo jako popularno i rašireno – sušenje plodova. Šumadija, a i cela Srbija, je bila poznata decenijama, pa čak i vekovima po suvoj šljivi, recimo, koja je neopravdano skrajnuta i više te sušare nisu toliko aktuelne, a postoji tu prostora da naši proizvođači na svom gazdinstvu neki deo prinosa šljive i osuše pa samim tim bi dobili neku dodatnu vrednost i plasirali bi onda po nekim boljim cenama svoje proizvode – ističe Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Problemi koji prate voćarsku proizvodnju u Šumadiji javljaju se svake godine u nedostatku radne snage, nestabilnog tržišta i mlađih ljudi koji više teže zapošljavanju nego radu na sopstvenom gazdinstvu, ali i pored toga u opštini Topola je i dalje 80 odsto poljoprivredne proizvodnje voćarstvo.
Izvor: RTV
Foto: Envato