Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava izazivaju crvljivost i opadanje zelenih plodova šljive, a obe štetočine raširene su svuda gde se gaji ova voćarska kultura.

Hoplocampa minuta – larva

Cvetovi šljive su često meta napada šljivinih osa. Osim pčela, i ovi mali insekti doleću na cvetove šljive da se nahrane cvetnim nektarom, ali posle toga ženke šljivinih osa polažu jaja u zarez koji same naprave u cvetnoj čašici.

Beličasta larvica koja se ispili ulazi u zametak ploda i izjeda ga iznutra, a zatim prelazi u drugi, pa treći, pa često i u četvrti plod. Zato i opadaju „crvljivi” plodovi šljiva dok su još zeleni.

Niko ne bi mogao reći da ovi mali i naoko naivni insekti koji doleću na cvetove šljive mogu pojedinih godina da unište 30—40% berbe šljive u Srbiji.

Trebalo bi istaći da su rane sorte šljive (crnošljive i renklode) više podložne napadima od požegače. Neupućeni ljudi ove insekte često nazivaju „komarcima na šljivama”, što je pogrešno.

Na cvetovima šljiva u rano proleće razlikuju se dve vrste osa: crna osa (Hoplocampa minuta) i žuta osa (Hoplocampa flava).

Odrastao insekt prve ose dug je 4—5 mm, a druge 5—6 mm. Iako se razlikuju i po veličini i boji, razvijaju se na isti način.

Let šljivinih osa, odnosno njihovo izletanje iz zemlje na našim terenima počinje istovremeno kad i cvetanje ranih sorti šljive (džanarike, ranke).

Posle parenja odmah počinje polaganje jaja. Ženka ose svojom testerastom legalicom napravi zarez pod pokožicom čašičnog lista i u njega položi jaje, potom zarez prelije lepljivom tečnošću.

Na jednom cvetu može biti više položenih jaja.

Hoplocampa flava

Mere zaštite

U stadijumu imaga se u praksi ne koriste insekticidi jer je u vreme rojenja obilna poseta pčela rascvetalim voćnjacima. U stadijumu larve štetolina se suzbija u vreme njihovog piljenja, jer je suzbijanje tada najefikasnije. Kad je šljiva u fazi precvetavanja (kad počnu otpadati latice), pčele prestaju sa posećivanjem cvetova i onda bi trebalo tretirati biljke sa insekticidima na bazi fenitrotiona, deltametrina, azinfosmetila, dimetoata, malationa…

Ova sredstva mogu biti otrovna za ljude i domaće životinje pa je zato potrebno pridržavati se svih predostrožnosti pri radu. Parationski preparati ne dolaze u obzir u šljivicama gde se kreće živina i ostale domaće životinje.

Izvor: „Kako da sprečimo crvljivost i opadanje plodova voćaka“ (dr Milorad Tadić, dr Dragomir Stojanović)

Foto: Free Images