U ravničarskim oblastima kao goniči divljači koriste se kratkonoge rase pasa, od kojih su se tri izdvojile: nemački lovni terijer, brak jazavičar i slovački kopov. Ove rase uglavnom se koriste za lov divlje svinje.
Među lovcima je slovački kopov izuzetno popularan. Ova rasa veoma je uporna na tragu, glasno se javlja dok goni i ako se ukaže prilika držaće divljač u mestu objavljavajući je. Karakteristike su mu dobre, ne tuku se sa drugim psima tokom lova, a divljač gone u razumnim granicama.
Ova rasa pasa se povremeno naziva i slovački gonič ili crni šumski lovački pas. U zemljama engleskog govornog područja ponekad mešaju Slovačku i Sloveniju, pa ovu rasu nazivaju i slovenski kopov.
U 18. veku se počelo na selekciji i uvedena je zabrana uparivanja sa drugim rasama.
Slovački kopov je svrstan u šestu grupu FCI (goniči, tregači po krvi i srodne rase), a broj standarda je 244. Uopštene proporcije tela su pravougaone, a boja je crna sa paležnima.
Na glavi se jasno vidi nadobrvni greben, nos je crne boje, a oči su tamne. Slovački kopov ima uši nešto iznad linije očiju, srednje su dužine i imaju zaobljeni kraj.
Na vratu ne bi trebalo da ima višak kože, a leđa bi trebalo da budu ravna i srednje duga. Rep je u produžetku gornje linije, usađen nešto niže, srednje je snažan i doseže do skočnoga zgloba. Slovački kopov rep nosi blago spušten kad pas odmara, a sabljasto kad je psu privučena pažnja.
Koža bi trebalo dobro da prileže i da bude bez viška, boja dlake je crna sa braon do crveno mahagoni (paleži). Visina grebena mužjaka 45-50 cm, a ženki 40-45 cm. Težina bi trebalo da se kreće između 15-20 kg.
Slovački kopovi mogu da imaju sledeće greške u izgledu:
– nezgrapno, zdepasto telo
– preteška glava
– preklopljene usne
– nekompletno zubalo
– predgriz ili podgriz
– svetle oči
– opušteni ili prezategnuti kapci
– prelagane uši, šiljaste
– višak kože na vratu (podgušnjak)
– meka leđa
– ravan rebarni koš (teška mana)
– upadljivo predug rep
– rep nošen iznad gornje linije pri odmoru
– nekorektni stavovi nogu
– meke šape
– prekratka dlaka, bez podlake, preduga dlaka, talasasta
– druga boja sem crne, bele oznake, nejasna granica između boja
– preveliki pas
Slovački kopovi u nekim krajevima je manje zastupljen, pa ga mogu pomešati i sa balkanskim goničem, koji ipak ima značajno više na sebi smeđe boje.
Da bi se izbegle moguće komplikacije kasnije, štene je nabolje kupiti iz odgajivačnice koja ima dugogodišnju tradiciju gajenja ove rase pasa.
Teoretski, da bi se dobio kvalitetan i dobar slovački kopov potrebno je da se upare roditelji koji su lovno upotrebljivi i uklapaju se u izgled predviđen standardom. U najvećem broju slučajeva je to sasvim tačno, međutim, desi se da psi ne budu istrajni na tragu ili ne laju dok gone divlje svinje. Ponekad se pojavi situacija da pas ne oblajava na tragu, ali kad drži divlju svinju u mestu lavež mu je jasan, ili obrnuta situacija. Takvi psi bi trebalo da se isključe iz daljeg priploda.
Kod nas se uglavnom upotrebljavaju u ravničarskim predelima i blago brdovitima, jer je na terenima ispod 500 metara nadmorske visine ograničena upotreba dugonogih goniča.
Karakteristile slovačkog kopova u lovu su veoma dobre i devedesetih godina prošlog veka su se dosta često ukrštali sa drugim rasama radi dobijanja pasa koji bi se što bolje pokazali u lovu. Relativno mali broj poznavaoca obe rase, i u tom periodu raširena korupcija, omogućili su da deo tih mešanaca i dobije rodovnike.
Obuka mladih kerova bi trebalo da se obavlja uz pomoć starijih i iskusnih, da se puštaju zajedno na trag tokom progona divlje svinje, jer na taj način se postižu dobri rezultati. Dosta se često događa da mlad pas ne oblajava pri samim počecima obuke, međutim kasnije se to koriguje uz starije pse.
Kad štenad slovačkog kopova počnu od malena da rade sa odraslim psima na terenu, posle nema problem da će tokom lova dugo da gone srne ili divlje zečeve. Zbog dobrog njuha i nagona da gone trag, mogu da pomognu kao krvoslednici u lovištu kad se traži ranjena divljač.
Obuka mladih pasa počinje sa četiri meseca starosti, kad se privikavaju na druge kućne ljubimce i domaće životinje. U tom periodu se može početi sa privikavanjem da se voze automobilima, što će biti posle dosta često kad se vode u lovište. Obuka u lovištu (i gateru) počinje kad psi imaju više od šest meseci i poželjno je da sa njima tada bude stariji i iskusan pas. Karakteristike slovačkog kopova su takve da obuka u lovištu prolazi bez većih problema.
Nisu baš dobri za držanje u stanovima, jer su dosta energični. Zato se mogu držati napolju i tokom zime jer im hladnoća ne smeta previše. Ni u pogledu načina ishrane nemaju nekih posebnih zahteva, jedino da obroci budu obilni u skladu sa aktivnostima kerova na terenu.
Izvor: zanimljiv.org